Gojaznost i bolesti jetre

Zbog rasta stope gojaznosti u SAD raste i broj hroničnih bolesti jetre – rezultati su najnovijih istraživanja.
Istraživači kažu da ako se trenutni trend nastavi u narednih 20 godina, bolesti "ne-alkoholne masne jetre" povećaće se za 50% do 2030. godine.
"Ne-alkoholna" masna jetra
"Ne-alkoholna masna jetra" podrazumeva gomilanje masti u ćelijama jetre ljudi koji preterano ne piju alkoholna pića. To je najčešći poremećaj jetre u zapadnim zemljama i ključni uzrok hronične bolesti jetre.
"Ne-alkoholna masna jetra" ubrzano postaje jedan od glavnih problema lekara, i to sve zbog epidemije gojaznosti. Zbog toga sve više ljudi ima problema sa jetrom i sve je veća smrtnost usled oboljenja jetre", navodi Mark Thursz, zamenik sekretara Evropska asocijacija za proučavanje jetre. "Ovaj podatak ukazuje na ozbiljnu zabrinutost za budućnost."
Ne-alkoholna masna jetra, čiji je uzrok gojaznost, povezana je sa: insulinskom rezistencijom (prediabetes), dijabetesom, visokim krvnim pritiskomk i povišenim nivoom masnoće u krvi.
U studiji predstavljenoj na Međunarodnom kongresu u Berlinu, istraživači su analizirali podatke istraživanja sprovedenih u tri američke države između 1988. i 2008. godine, uključujući odgovore 39.500 odraslih osoba.
Rezultati
Rezultati su pokazali da se u pomenutom periodu broj obolelih od ne-alkoholne masne jetre udvostručio sa 5,51% na 11%.
U periodu od 1988. do 1994. godine, 46,8% svih hroničnih oboljenja jetre bilo je u vezi sa ne-alkoholnim bolestima masne jetre, ali u periodu 2005-2008, ovaj odnos je porastao na 75,1%.
Pored toga, učestalost dijabetesa i gojaznosti, dva osnovna faktora rizika za ne-alkoholne bolesti masne jetre, takođe se postojano povećavala.
"Ako se epidemija gojaznosti nastavi i bude sve veći razlog ne-alkoholne bolesti masne jetre u SAD, velika je verovatnoća da će se desiti i u drugim zemljama širom sveta", tvrdi Mark Thursz.
On smatra da sve zdravstvene organizacije i medicinski radnici treba da obaveštavaju javnost o rizicima koje izaziva gojaznost i značaju pozitivnog uticaja koji imaju zdrava ishrana i fizička aktivnost.
Istraživanja su predstavljena na konferenciji u Berlinu i ovo su preliminarni rezultati. Posle detaljnog razmatranja i obrade dobijenih rezultata, studija će biti objavljena u medicinskim publikacijama.
Šta činiti?
Iako je u Americi već sada veliki broj gojaznih osoba, zabrinjavajuće je što se ovaj broj sve više povećava i u samoj Americi, ali i u drugim zemljama sveta. Gojaznost sama po sebi i ne bi bila toliko opasna da nije uzrok monogih bolesti, a jedna od njih je i bolest "ne-alkoholne masne jetre".
Zato bi u narednom periodu trebalo iskoristiti iskustva zapadnih zemalja u sprečavanju epidemije gojaznosti, kako bi se smanjio i broj oboljenja čiji je uzrok prevelika telesna težina.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.