Gojaznost u svetu i kod nas

Nove analize pokazuju da je u protekle tri decenije broj gojaznih osoba u svetu skočio sa 857 miliona na 2,1 milijardu. Sjedinjene Američke Države prednjače, sa najvećim su procentom gojaznih ljudi na svetu – 13%.

Studija pokazuje da je gojaznost postala epidemija u zemljama u razvoju i razvijenim zemaljama. Na to ukazuju istraživači sa Instituta za zdravlje (IHME) pri Univerzitetu Vašington u Sijetlu.

Rezultati

Analizirani su podaci prikupljeni između 1980. i 2013. godine o deci i odraslima u 188 zemalja sveta.

Stopa viška kilograma i gojaznosti porasla je sa 29% na 37% među muškarcima i sa 30% na 38% među ženama. Višak kilograma i gojaznost muškaraca veći su u razvijenim zemljama, dok je stopa gojaznosti žena veća u zemljama u razvoju.

Istraživači su takođe otkrili u studiji objavljenoj u časopisu „The Lancet“ da je gojaznost sve više prisutna kod mlađih osoba u razvijenim zemljama.

Stopa gojaznih ljudi i gojazne dece u svetu porasla je za oko 50% u periodu između 1980. i 2013. godine. Za 2013. godinu, podaci govore da je više od 22% devojaka i oko 24% dečaka u razvijenim zemljama gojazno ili previše gojazno. Stopa gojaznosti za dečake i devojčice u zemaljama u razvoju je skoro 13%.

„Rast gojaznosti među decom je zabrinjavajuća u mnogim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Znamo da postoje ozbiljne zdravstvene posledice gojaznosti: kardiovaskularne bolesti, dijabetes i neke vrste raka. Moramo da razmišljamo o tome kako da se preokrene ovaj negativni trend“ – upozorava autor studije Mari Eng, docent na Institutu (IHME) pri Univerzitetu Vašington u Sijetlu.

Studija je pokazala da više od 50% gojaznih ljudi (oko 671 milion) živi u 10 zemalja: SAD, Kina, Indija, Rusija, Brazil, Meksiko, Egipat, Nemačka, Pakistan i Indonezija.

„Gojaznost je problem koji pogađa ljude svih uzrasta, svih prihoda i svuda po svetu“, rekao je direktor Instituta dr Kristofer Marej u saopštenju. „U poslednje tri decenije, nijedna zemlja nije postigla uspeh u smanjenju stope gojaznosti. Ono što, nažalost, očekujemo jeste da će gojaznost rasti kako budu rasli i prihodi u manje i srednje razvijenim zemljama. Zato su potrebni hitni koraci za rešavanje ovog problema u svetskom javnom zdravlju.“

Naša i svetska stvarnost

U Americi živi veliki broj gojaznih osoba i veliki broj veoma gojaznih osoba svih boja kože i rasa. Ono što je, naravno, zabrinjavajuće jeste veliki broj gojazne dece i mladih osoba. Ne može se pri tom ne zapaziti činjenica da se svi voze kolima, i na dugačkim, ali i na kratkim relacijama. Ako pogledate ovlaš po restoranima: velike su porcije, puno je raznih preliva na jelima (koji pojačavaju apetit), mnogo se jede masnog mesa i mnogo se piju gazirana i slatka pića, a pivo i vino u ogromnim količinama.

Epidemija gojaznosti uveliko kuca i na naša vrata, jer ako pogledamo prolaznike u našim gradovima i selima, videćemo da je sve više gojazne ili umereno gojazne deca, sve više devojaka sa debelim nogama i kukovima, a momaka sa „pivskim stomacima“. Ako se nastavi ovakva tendencija, sadašnja deca i omladina će za pet do deset godina biti veoma gojazne odrasle osobe i imaće ozbiljne probleme sa svojim zdravljem.

Zato bi trebalo da kao pojedinci, ali i društvo kao organizovana kategorija, počnemo što pre i što energičnije da se borimo protiv gojaznosti.

Nije lako, ali suština je prosta: treba što više smanjiti sedenje, treba se baviti fizičkim aktivnostima ili makar šetnjom (kako bi se utrošile suvišne kalorije) i povesti računa o ishrani (više čorbi, više voća, povrća, a manje masnog mesa, slatkiša, piva i alkoholnih pića).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.