Gojaznost – zbog čega?

Posle "divne" večere u restoranu, toliko ste siti da dugmad na košulji počinje polako da puca, a vi već u glavi zamišljate kako ste se otarasili odeće za posebne prilike i opružili u krevetu. Ali pre nego stignete da sve to sprovedete u delo, eto na kolicima deserta kojem je gotovo nemoguće odoleti.
Faktori poput veličine pakovanja porcije, raznovrsnosti hrane koja se služi, veličine tanjira i količine pojedinačnog obroka, mogu uticati na ishranu u mnogo većoj meri nego što možete zamisliti, ističu stručnjaci.
Kada bismo jeli samo u trenucima kada smo gladni i prestajali onog trena kad osetimo da smo siti, gojaznost ne bi ni postojala.
Kako navode stručnjaci, ključ svega leži u obraćanju pažnje i pravovremenom shvatanju uticaja svega gorepomenutog. Na taj način ćete u mnogome pomoći i sebi olakšati čitavu stvar, jer ćete biti svesni uzroka, a samim tim ćete se i lakše kontrolisati i odoleti iskušenjima.

Navodimo neke faktore koji prouzrokuju gojaznost.
Oči, uši i nos
Prejedanje mogu izazvati na prvi pogled bezazlene pojave poput: mirisa slanine koja cvrči na tiganju, zvuk pucketanja kokica, reklame za brzu hranu… Na svakom koraku, na vas utiče okolina u kojoj se nalazite, a istraživanja su dokazala da upravo ovakvi mali signali dovode do želje za prepuštanjem hrani.
Nesvesno trpanje hrane
Ovaj čin je dobio čak i poseban naziv – amnezija jedenja – i predstavlja čin nesvesnog trpanja hrane u usta dok sedite pred televizorom, čitate knjigu ili radite na računaru. Najveća opasnost leži u tome što ne obraćate pažnju na gomilu različite hrane koju u tim trenucima pojedete, jer vam čulo ukusa donekle otupi i prestane da registruje sve te različite ukuse. Tada postaje izuzetno teško pravovremeno povući kočnicu, a upravo to dovodi do prejedanja. Kada ste usredsređeni na to šta jedete, tada ste u stanju da istinski osetite ukus hrane i samim tim ćete se i pre zasititi.
Hrana, svuda okolo samo hrana
Gde god da se okrenete, uvek naletite na hranu – dok autom prolazite pored restorana ili pored poslastičara, dok šetate, pa čak i na benzinskoj pumpi. A kada se nađemo okruženi tolikom hranom, jednostavno dobijemo nagon da jedemo u većoj meri. Jedna od jako dobrih strategija u cilju kontrolisanja nagona za prejedanjem jeste, kada je reč o slatkišima i grickalicama, pomeriti ih što dalje ili u potpunosti odstraniti iz vidnog polja. A kao zamenu za to na vidno mesto staviti zdravu i manje kaloričnu hranu (voće, povrće…).
Brza, ukusna i jeftina hrana
Restorani sa brzom i jeftinom hranom predstavljaju još jedan u nizu podstrekivača za jelom. Kombinacije više obroka u jednom možda zvuče idealno, ali upravo su ovakvi obroci prepuni masti i kalorija. Takođe, kada često i u velikim količinama jedete brzu hranu, postoji mogućnost da se tokom vremena previše na nju naviknete, i tada sva hrana počinje da vam ima isti ukus. A baš zbog toga je teško zaustaviti se na vreme. Kako biste pomogli sebi u prevazilaženju ove prepreke ka lepšem i lagodnijem životu, potrudite se da razvijete što prefinjeniji ukus, onaj koji nosi zdrava hrana, čorbasta hrana i hrana prirodnog porekla.
Raznovrsnost zna da škodi
Švedski sto je jedna od najvećih mora osoba koje su na dijeti, jer se prosto čini nemoguće ne probati od svega barem po jedan zalogaj. A pre nego što se osvestite, vaš tanjir je već dupke pun hrane. Raznovrsnost jeste dobra, ali u onoj meri u kojoj će vam pomoći da što lakše zadovoljite svoju potrebu za hranljivim sastojcima. Rešenje je usredsrediti se na pravu hranu i na onu koja nije prepuna kalorija, ali je bogata sastojcima koji su hranljivi. Tu spada voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice i niskokalorični mlečni proizvodi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.