U trendu

Idealna namirnica: em topi salo, em smiruje

Zelena salata pripada grupi lisnatog i zeljastog povrća. Male je energetske vrednosti – u 100 grama jestivog dela ima 15 kcal, zbog čega predstavlja omiljenu hranu svih osoba koje žele da se otarase suvišnih kilograma.

Ima osvežavajući ukus i brzo i lako se vari. Sadrži 90 grama vode, 1,2 proteina, 0,2 masti i 2,4 grama ugljenih hidrata.

Bogata je mineralima (kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, natrijumom, gvožđem i u tragovima bakrom). Spoljni listovi sadrže 50 odsto vitamina (provitamin A, vitamin Ce, vitamine Be 1, Be 2, Be 6).

Visok nivo kalijuma u zelenoj salati doprinosi boljem funkcionisanju metabolizma, lakšem održavanju odgovarajuće ravnoteže vode u organizmu, zdravlju bubrega i srca i boljem funkcionisanju elektrolita u organizmu.

Postoji puno vrsta zelene salate iz nekoliko različitih familija: endevija eskariol (žuta), radič glavičasti, ledenko, great lake, ledena salata, rimska salata, zimska salata… Danas je moguće birati između stotinu različitih vrsta salate, koje su ljudima na raspolaganju tokom čitave godine, pogotovo u supermarketima.

Uopšteno gledano, zelena salata smatra se „sredstvom za umirenje”, jer sadrži neškodljivi laktuin, koji je po svom umirujućem dejstvu sličan opijumu. Nosilac lekovitih svojstava zelene salate je laktukarijum koji ima trojako dejstvo: analgetičko, sedativno (smanjuje nervnu razdražljivost) i hipnotično (izaziva san).

Zelena salata je još značajna po svom diuretičkom i spazmolitičkom dejstvu. Ne sadrži zasićene masti, dakle, holesterol ni soli.

Kao što većina ljudi zna, može se jesti sirova, u svom prirodnom stanju, i bez ikakvih dodataka. Kao takva zelena salata je postala nezamenljivi sastojak u raznim salatama, brojnim supama, sendvičima i ostalim jelima. U mnogim zemljama sveta, sam koren zelene salate smatra se podjednako važnim i korisnim kao i njeni listovi.

(Jasna Vujičić, nutricionista, „Politika“)

Napišite komentar