Kako očuvati ravnotežu kiselosti u organizmu?

Hrana koja stvara kiselu sredinu u našem organizmu pospešuje razvoj degenerativnih bolesti, upalu tkiva i druge patološke promene u ćelijama. Takvu hranu treba izbegavati ukoliko osoba boluje od bilo koje degenerativne bolesti, uključujući i rak bilo kog porekla.

Hrana se označava ili kao kisela ili kao alkalna (bazična) prema tome kako menja Ph mokraće. Na primer, hrana koja pokazuje tendenciju da povećava kiselost mokraće označava se kao kisela, a ukoliko povećava alkalnost (bazičnost) mokraće, onda se klasifikuje kao alkalna.

Efekat hrane na mokraćni Ph može biti različit od Ph same hrane. Na primer, limunov sok je jako kisela hrana zbog velike količine limunske kiseline koju sadrži, ali posle varenja, izazvaće da mokraća postane alkalna. Kiselost mokraće može se vrlo lako odrediti tzv. lakmus papirom, koji menja boju u plavu ili crvenu kada dođe u dodir sa mokraćom, u zavisnosti od toga da li je mokraća kisela ili bazična.

Nemački naučnici ustanovili su da kisela mokraća utiče na bubrege koji propuštaju magnezijum, koji se gubi mokraćom bez obzira na to koliko se magnezijuma unosi. To znači da nedovoljno unošenje hrane bogate magnezijumom, kao i povećana kiselost organizma – dovode do velikog nedostatka magnezijuma u organizmu, što je posebno opasno za osobe sa visokim krvnim pritiskom.

Ukoliko želite da promenite način ishrane i da vaš organizam bude više alkalan, potrebno je da jedete veće količine presnog voća i povrća i da smanjite unošenje belančevina životinjskog porekla.

Postoje dosta oprečna mišljenja o tome koja hrana stvara kiselu sredinu, a koja ne. Opšte pravilo je: izbegavati hranu koja je hemijski obrađena, pogotovo ugljene hidrate kao što je beli pirinač, zatim crveno meso i svinjetina. Jogurt treba uzimati iako pospešuje kiselu sredinu, zato što ima jako puno korisnih sastojaka i pomaže u kontroli crevne flore.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.