U trendu

Organska hrana za decu: da ili ne?

Roditelji koji kupuju organsku hranu za svoju decu misleći da je hranljivija – troše više novca nego što je potrebno, smatraju pojedini pedijatri.
U nedavno izdatom izveštaju, Američka akademija za pedijatriju ponudila je smernice za organske proizvode od mesa i mleka. Budući da se nalazi ne podudaraju s ranijim, postavlja se pitanje da li deci treba davati organsku hranu.
Manje pesticida ne utiče na hranljivost?
Iako organski proizvodi obično sadrže niži nivo pesticida nego konvencionalni proizvodi, čini se da su prehrambene razlike između organske i konvencionalne hrane minimalne, navodi se u izveštaju.
Organski dobijeno meso verovatno je manje kontaminirano rezistentnim bakterijama, ali istraživači sugerišu da organsko mleko (po kvalitetu) nije vredno dodatne razlike u ceni. Profesor pedijatrije Dženet Silverstein sa Univerziteta u Floridi, autor izveštaja, kaže: "Roditelji sa ograničenim budžetima za hranu ne moraju da kupuju organsku hranu za svoju decu. Najvažnije je da deca jedu zdravu hranu koja sadrži puno voća, povrća, žitarica, kao i mleko sa malom količinom masnoća", kaže ona. "Roditelji sa ograničenim sredstvima ne treba da po svaku cenu kupuju deci organsku hranu čak i ako to znači da će njihova deca jesti nešto manje ovih zdravih namirnica."
Organska hrana i zdravlje
Izveštaj je nedavno predstavljen u Nju Orleansu na godišnjem sastanku Američke akademije za pedijatriju i biće objavljen u časopisu "Pediatrics". Koautor dr Džoel Forman kaže da postoji mali broj istraživanja koja ispituju dugoročne zdravstvene posledice na decu organske i neorganske hrane. "U ovom trenutku, mi jednostavno nemamo naučne dokaze o tome da li će razlika u nivoima pesticida u hrani uticati na zdravlje osobe tokom života, iako znamo da su deca – posebno mala deca čiji mozak se tek razvija – ranjiva na izloženost hemikalijama" – kaže dr Džoel.
Roditeljima koji su zabrinuti zbog većih troškova hrane koja ne sadrži pesticide, Forman savetuje da u nekim slučajevima (za neku vrstu hrane) ima smisla kupiti organsku hranu. Konvencionalno uzgajane jabuke, celer, paprike, breskve, jagode i grožđe sadrže u sebi dosta pesticida.
Konvencionalno uzgajani luk, kukuruz šećerac, ananas, avokado i kupus imaju najniži nivo pesticida u odnosu na drugo voće i povrće.
Prema rezultatima pomenutih istraživanja, organsko mleko i konvencionalno obrađeno mleko imaju slične nivoe zagađivača, uključujući i hormone rasta.
Američka akademija za pedijatriju objavila je podatke da je najvažnije da deca piju pasterizovano mleko (organsko ili neorgansko) jer je onda smanjen rizik od bakterijskih infekcija (koje su najopasnije po zdravlje).
Organska hrana je bolja za zaštitu životne sredine
Izveštaj konstatuje da su pedijatri svesni činjenice da ekološki problemi i individualni zdravstveni problemi često motivišu ljude da kupuju organsku hranu za sebe i decu.
Veliki broj Amerikanaca godinama kupuje organske proizvode direktno od lokalnih farmera jer su stekli poverenje u njih. Pojedini roditelji ističu da im je glavni razlog (motivacija) za kupovinu organske hrane želja da svoju decu što manje izlože hemikalijama i pesticidima. "Kada kupujemo hranu od stalnih proverenih prodavaca zdrave organske hrane, imamo utisak da je ona svežija i ukusnija od konvencionalne hrane", ističu pojedini roditelji.
U Americi su u prodavnicama hrane cene organskih proizvoda često duplo veće nego cene neorganskog voća i povrća, što je pojedinim roditeljima glavni razlog za izbor namirnica.
Ima i ovakvih razmišljanja:

  • "Trudim se da kupujem organske jabuke kad mogu, jer one obično nisu mnogo skuplje od neorganskih jabuka, ali su neki drugi organski proizvodi mnogo skuplji od neorganskih proizvoda iste vrste."
  • "Radije kupujem breskvu sa lokalnih farmi, iako je prskana, nego organske breskve koje su ubrane ko zna gde."

Naša zapažanja
I u ovo istraživanje možemo sumnjati jer nam mogu biti servirani nepotpuni podaci: organska i neorganska hrana (neprskana i prskana, bez pesticida i sa pesticidima…) verovatno sadrži slične količine hranljivih materija, a koja od njih sadrži više bakterija ili više hemikalija (manje ili više otrovih) – nije navedeno u istraživanju.
I ovde se provlače konstatacije istraživača: "manje otrovna" i "više otrovna" hrana ili "manje ili više zdrava hrana"?
Ohrabruje nas činjenica da se na našem tržištu još može naći zdravo voće i povrće (hrana) uzgajano bez hemikalija ili sa malo hemikalija.
U Americi je kontrola hrane mnogo organizovanija nego kod nas, pa možete i izdvojiti više (ili mnogo više) novca za zdraviju hranu, dok kod nas cena organske i neorganske hrane (neprskane i prskane) nema uvek veze sa kvalitetom.
Naše stručne i nadležne službe trebalo bi detaljnije da kontrolišu kvalitet i "otrovnost" namirnica koje su uvezene iz ko zna koje zemlje i proizvedene pod ko zna kakvim uslovima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar