Nacija brze hrane

U Americi je objavljena knjiga „Nacija brze hrane“ Erika Šlosera, čija je tema, razume se, nezdrava ishrana u restoranima brze hrane. Ali to nije sve. Ovaj autor je zapravo otkrio toliko istina prosečnom konsumentu o ovoj grani prehrambene industrije, da će se svako dobro preispitati pre nego sledeći put uđe u restorane koji nude ovu hranu.
Brza hrana je ušla u sve porive našeg društva toliko da nismo ni svesni uticaja koji ima na naš život. Ona je povukla oštru liniju između siromašnih i bogatih, podstakla epidemiju gojaznosti (svi znamo kako izgleda veći deo američke populacije), i postala glavni promoter američke nacije. To nisu samo reči. To su vrlo ozbiljne i opravdane optužbe koje ovaj autor iznosi sa mnogo argumenata.
Najpodložniji štetnom uticaju ovih velikih lanaca restorana su svakako mladi: tinejdžeri, kojima se hrana servira u velu popularne kulture, i deca, koju ovakvi restorani mame atraktivnim poklonima, igračkama i najlepšim igralištima.
Koka-kola i pepsi mašine možete videti čak i u svojim školama. A zamrznuti pomfrit i šećerna vodica sa kofeinom postali su deo našeg obrazovanja od najranijeg doba. U Americi su čak put do mladih potrošača lanci restorana brze hrane našli kroz razna sponzorisanja školskih sekcija i klubova.
Ako pogledate na televiziji reklame restorana brze hrane, videćete da su akteri u njima uglavnom deca. Ogromna dečja igrališta u obliku tobogana i podmornica su delo marketinškog genija. Ali, kao što se američki imperijalizam širi po celom svetu putem ovih restorana, tako se taj isti lažni nacionalni duh koristi za prodaju loše hrane i samim Amerikancima, tvrdi pomenuti autor. U takvim restoranima obično na ulazu vise zastave i ostala nacionalna obeležja. To je deo politike tih kompanija, zloupotreba dece, nacionalnog osećanja, pa čak i moderne kulture personifikovane u obliku holivudskih likova.
Mladi ljudi u Americi nisu samo glavne mete ovih uspešnih lanaca restorana, oni su i njihove pčele radilice. Jeftina radna snaga je od vitalnog značaja za uspešnost kompanije. To su uglavnom tinejdžeri i studenti sa platom koja im jedva služi za džeparac. Ovi restorani u svoju odbranu ističu da oni pružaju obrok za male pare siromašnijem sloju ljudi. Činjenica je da većina Amerikanaca voli brzu hranu, ali i za to postoji razlog.
Zamrznuti pomfrit i ulje za prženje sadrže veštačke arome. Veštačko dodavanje ukusa je veliki biznis u SAD. Čak u 90% američke hrane, od kifli do sladoleda, veštački se dodaje ukus. Najveća svetska kompanija u ovoj oblasti je u Nju Džersiju (International Flavors & Fragrances). Autor knjige je upornim radom ipak ušao iza zidova ovih kompanija, iako su njegove zvanične posete mnogo puta odbijane.
Jedna žena zaposlena u ovoj komaniji ispričala mu je kako se procesirana hrana obogaćuje aditivima. Kada kupite jogurt od breskve, videćete listu sastojaka koji garantuju ukus prave breskve. Ali taj ukus se pravi u laboratoriji. Nemojte se zavarati ako naiđete na nešto tvrđe unutar jogurta, proizvođači stave par komada osušenog voća u jogurt da bi potvrdili njegov verodostojan ukus. Problem je u tome što naša čula ne mogu osetiti razliku u ukusu, jer ona zapravo i ne postoji.
Velika koka-kola sadrži 310 kalorija, što je deset velikih kašika šećera. Hamburger sadrži 820 kalorija i 43 grama masnoće. Nemački kolači i sladoledi „Haagen-Dazs“ imaju 270 kalorija i 17 grama masnoće. Statistike o broju obolelih od gojaznosti su užasne. Među mladima takođe vlada nezavidan trend, pogotovo kad je u pitanju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetisa i ostalih bolesti. Za Amerikance je stanje više nego alarmantno, tako da je kod njih kontra industrija – industrija raznih dijetalnih proizvoda, rame uz rame sa brzom hranom. Prouizvodi su npr. pilula koja simulira efekat hormona citokina, koji ubija apetit kad smo bolesni. Ili ona koja blokira enzim ACC2, dozvoljavajući korisniku da izbaci hranu pre nego što je svari.
Sve što ovaj autor tvrdi, lako je proverljivo i u našoj stvarnosti. Ako pratite njegove argumente, shvatićete da je eksperiment ovih kompanija koji je tako divno uspeo u Americi, samo prenesen u ostale delove sveta. Takav način poslovanja je ušao u politiku ovih kompanija i širom sveta se primenjuje na isti način. Okrenite se sutra u gradu oko sebe, pogledajte vašu svakodnevicu kroz ovu novu prizmu. Šta ste uočili?
Obećavamo da ćemo vas ostalim navodima iz ove knjige potpuno odučiti od ove ružne navike. Verujte da se činjenice u knjizi samo pogoršavaju kako čitate dalje, toliko da vam postane muka zbog svih hamburgera koje ste ikada u životu pojeli. Pripremite svoj stomak za sledeći put, a u međuvremenu živite zdravo.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.