Divlja borovnica drži titulu najzdravijeg voća na planeti, a u Srbiji ne morate da platite ni dinar da biste je probali. Raste po obroncima Stare planine, Kopaonika, Tare i Zlatibora, najčešće iznad 1.000 metara. Ako znate gde da gledate, vratićete se kući sa kantom punom bobica koje su skuplje od malina kada se nađu u marketu.
Kultivisana sorta koju kupujete u plastičnoj kutijici nije ista stvar. Šumska borovnica je sitnija, tamnija i drastično jača po koncentraciji aktivnih materija. Razlika u ukusu je odmah primetna, razlika u sastavu još i veća.
Zašto se baš divlja borovnica zove najzdravije voće
Razlog stoji u kožici. Tamno plava, gotovo crna boja dolazi od antocijana, pigmenata koji u laboratoriji „gase“ slobodne radikale. Što je bobica manja i tamnija, to je koncentracija veća. Kultivisana borovnica je razblažena vodom i veličinom ploda, samonikla nije.
Pored antocijana, dobijate vitamin C, mangan, vitamin K i vlakna. Sve to u voću koje ima oko 57 kalorija na 100 grama. Teško je naći bolji odnos hranljive gustine i kalorija.
Šta tačno radi crna borovnica u telu
Najjači efekat ide na krvne sudove i mozak. Antocijani opuštaju zidove arterija i pomažu boljem protoku krvi do moždanog tkiva. Otud poznata priča o boljem pamćenju i koncentraciji nakon redovnog unosa.
Ovo nije marketinška priča. U studiji objavljenoj u časopisu „European Journal of Nutrition“, istraživanje o akutnom uticaju divljih borovnica na kognitivne funkcije dece pokazalo je da deca koja su konzumirala napitak od divlje borovnice imaju bolje rezultate na zadacima izvršnih funkcija u poređenju sa placebom. Autori naglašavaju da rezultati ukazuju na potencijalnu korist, ne na garantovan efekat.
Da li je divlja borovnica zaista bolja od ostalog voća
Po sadržaju antioksidanasa, da. Po ORAC vrednosti, pokazatelju koji meri antioksidativni kapacitet, šumska borovnica nadmašuje jagodu, malinu, jabuku i grožđe. Kultivisana zaostaje za njom za skoro duplo.
Gde je tražiti u Srbiji
Sezona kreće krajem juna na nižim padinama, a traje do polovine avgusta na vrhovima. Tara, Kopaonik, Stara planina, Zlatibor i Golija imaju ozbiljne površine pod borovnjacima. Bere se rukom, na suncu, najbolje pre podne. Ne mešajte je sa borovnicom otrovnicom, koja ima crvenkastiji sok i raste niže.
Kako da je sačuvate do zime
Najbolja metoda je zamrzavanje na suvo. Operete, dobro osušite peškirom, prosipate u jednom sloju na plehu i ubacite u zamrzivač. Kada se stegnu, prebacite u kese. Tako zadržavaju oblik i ne pretvaraju se u kašu.
Drugo rešenje je sušenje na 40 stepeni u dehidratoru. Sirupi i džemovi su ukusni, ali toplotna obrada uništava deo antocijana. Smrznuta borovnica zadržava preko 80 odsto aktivnih jedinjenja, kuvana znatno manje.
Koliko unositi da bi imalo smisla
Šaka dnevno, oko 80 do 100 grama, dovoljna je da osetite razliku posle nekoliko nedelja. Više od toga ne škodi, ali nije neophodno. Najveća greška je tretirati borovnicu kao dezert i pojesti je sa šlagom i šećerom. Tako poništite pola koristi.
Bacite je u jogurt, ovsenu kašu, smuti ili je jedite samu, sirovu, iz frižidera. Ako ste je sami brali na planini, znaćete zašto Skandinavci o njoj govore kao o „plavom zlatu“.
Da li ste već probali samoniklu borovnicu sa naših planina ili ste do sada jeli samo onu iz marketa? Recite u komentarima na kojoj planini ste je našli
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com