Mnogi su odavno upoznati sa blagodetima grejpfruta. On sa svojom prepoznatljivom, ponekad blagom gorčinom, ima nepogrešiv ukus. Grejpfrut je riznica vitamina i antioksidanata, pa nije ni čudo što se često smatra osnovnom hranom za doručak. Osim toga može da se koristi kao dodatak ishrani u bilo koje doba.
Grejpfrut je prirodni hibrid pomorandže i pomela, citrusnog voća poreklom iz jugoistočne Azije koje se dugo povezuje sa dijetama za mršavljenje. Nekadašnje mišljenje se zasnivalo na činjenici da grejpfrut sadrži enzime koji „sagorevaju masti“. Ova tvrdnja do danas uglavnom nije potkrepljena verodostojnim naučnim dokazima.
Ipak, nutricionista Rob Hobson ističe da grejpfrut i dalje ima svoje mesto u programima za mršavljenje. „Polovina srednjeg grejpfruta sadrži oko 40 do 50 kalorija jer je uglavnom voda“, objašnjava on. „Ovaj visok sadržaj vode doprinosi hidrataciji i pomaže vam da se duže osećate sito, što grejpfrut čini laganim, ali zasićujućim dodatkom svakom obroku.“
Grejpfrut je prepun je hranljivih materija koje mogu pomoći u podršci srcu, imunološkom sistemu i metabolizmu, a istovremeno igraju ulogu u kontroli šećera u krvi.
Da li je bogat vlaknima i ugljenim hidratima?
Grejpfrut sadrži pristojnu količinu vlakana. Međutim, na njega se ne treba oslanjati kao na primarni izvor, kažu stručnjaci. „Polovina srednjeg grejpfruta obezbeđuje oko 1,5 do 2 grama vlakana, što je ekvivalentno količini u maloj jabuci, kruški ili kriški integralnog hleba“, ističe Hobson. „Veći deo ovih vlakana je rastvorljiv, uključujući pektin, oblik vlakana koji je u studijama povezan sa poboljšanim nivoom holesterola i boljim zdravljem creva.“
Kao i većina voća, grejpfrut je pun prirodnih šećera, ali je sadržaj ugljenih hidrata nizak. „Polovina voća srednje veličine sadrži oko 8 do 10 grama ugljenih hidrata. Pošto je bogat vodom i vlaknima, ima relativno nizak glikemijski indeks u poređenju sa voćnim sokovima“, objašnjava nutricionista.
Grejpfrut je riznica vitamina i antioksidanata
Grejpfrut je prava mala riznica zdravlja. „Sadrži vitamin C, koji podržava imunološku funkciju, proizvodnju kolagena i antioksidativnu odbranu. Takođe sadrži vitamin A, iz beta-karotena, posebno u ružičastim i crvenim sortama“, kaže Hobson. Takođe je bogat folatom, koji je važan za deobu ćelija, kalijumom, koji reguliše krvni pritisak, i manjim količinama vitamina B. Ružičaste i crvene sorte takođe sadrže likopen, karotenoid sa antioksidativnim svojstvima.
„Flavonoidi, posebno naringin, koji grejpfrutu daje gorak ukus, su biljni polifenoli“, dodaje on. „Proučavani su zbog njihovih mogućih antiinflamatornih efekata i potencijalnih koristi za zdravlje srca i metaboličke markere.“ Sva ova jedinjenja pomažu u smanjenju oksidativnog stresa, procesa koji je uključen u starenje i hronične bolesti.
Je li dobar za mršavljenje?
Iako ima malo kalorija i puno vode, što doprinosi osećaju sitosti, grejpfrut nije čarobni štapić za mršavljenje. „Ne postoji magični efekat sagorevanja masti!“, kategoričan je Hobson. „Neke male studije su pokazale skromne promene težine kada se grejpfrut jede pre obroka, verovatno zbog regulacije apetita, ali efekti nisu dramatični.“
Ko nikada ne bi trebalo da jede grejpfrut?
Iako je izuzetno zdrav, grejpfrut može biti opasan za određene grupe ljudi. „Ovde grejpfrut postaje klinički važan“, upozorava Hobson. „Jedinjenja u ovom voću mogu inhibirati enzim u tankom crevu koji pomaže u razgradnji mnogih lekova.“
Kada je ovaj enzim blokiran, nivo leka u krvotoku može porasti do potencijalno opasnih nivoa. Zato, ako uzimate lekove na recept, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što dodate grejpfrut u svoju ishranu.
„Lekovi na koje ovo može uticati uključuju određene statine (za snižavanje holesterola), neke blokatore kalcijumovih kanala, određene lekove protiv anksioznosti, neke imunosupresore i određene antiaritmike. Nisu svi lekovi u ovim kategorijama pogođeni. Međutim, svako ko uzima lekove na recept treba da se konsultuje sa stručnjakom pre nego što redovno konzumira grejpfrut. Interakcija se može javiti čak i sa malim količinama i može trajati duže od 24 sata“, objašnjava Hobson.
Kada je u pitanju konzumacija, stručnjaci uvek preporučuju jedenje celog voća pre nego soka. „Celo voće je bolje jer ceđenje uklanja većinu vlakana, što olakšava brzu konzumaciju i čini šećer lakše dostupnim telu“, objašnjava Hobson. „Ako ćete piti sok, držite se 150 ml i popijte ga uz obrok.“ Pijenje soka uz hranu može pomoći u usporavanju apsorpcije šećera i smanjenju skokova glukoze u krvi.
Kako ga najbolje upariti sa obrocima?
U američkoj kuhinji, grejpfrut se najčešće koristi za doručak i u svežim sokovima. Takođe se pojavljuje u meksičkim salatama i jelima od morskih plodova, gde njegova kiselost „seče“ teške ukuse. Širom Mediterana nalazi se u salatama sa maslinama, začinskim biljem i maslinovim uljem.
„Doručak je zapravo odlično vreme za serviranje grejpfruta, posebno ako već uključujete zdrave masti i proteine u svoj prvi obrok u danu“, savetuje Hobson.
„Uparite grejpfrut sa proteinima poput jogurta, orašastih plodova ili semenki. Tako ćete podržati osećaj sitosti i pomogli u stabilizaciji šećera u krvi. Dodajte zdrave masti poput maslinovog ulja ili avokada kako biste poboljšali apsorpciju karotenoida rastvorljivih u mastima.“
Savet za kraj
Nutricionista predlaže: „Uparite ga sa zelenim lisnatim povrćem, jer vitamin C može poboljšati apsorpciju gvožđa iz biljne hrane.“ Probajte kriške grejpfruta u salati sa rukolom, maslinovim uljem i grilovanom ribom ili ga poslužite sa jogurtom i semenkama za doručak.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com