Kiseli kupus i holesterol su priča koju vaša baba zna bolje od pola interneta. Dok ljudi traže skupe kapsule, rešenje stoji u tegli na polici, kiselo i jeftino.
Najbolji deo, više ne morate da čekate zimu. Sveže zatvorene tegle ili vakum pakovanja danas se prave tokom cele godine i mogu da uđu u jelovnik svake nedelje.
Šta kiseli kupus radi sa holesterolom u krvi
Fermentacija u buretu nije folklor, već hemija. Bakterije mlečne kiseline razlažu šećere i stvaraju jedinjenja koja vežu žučne kiseline u crevima. Telo onda mora da pravi nove žučne kiseline iz holesterola, pa nivo u krvi pada. Uz to, vlakna iz kupusa rade isti posao, mehanički.
Rezultat nije čudo preko noći. Posle nekoliko nedelja redovnog jedenja, LDL holesterol obično krene nadole, a HDL često ostane stabilan ili se popne.
Koliko kiselog kupusa treba pojesti nedeljno
Dovoljno je sto pedeset do dvesta grama, tri puta nedeljno. To je ona porcija koja staje u običnu činijicu za salatu. Ne morate da se mučite sa velikim količinama, jer onda dolazi do problema sa natrijumom i nadimanjem. Manje, ali stalno, daje bolje rezultate od jednokratnog prejedanja.
Rasol nije za bacanje, evo zašto
Većina ljudi prospe rasol kao da je otpad. Greška. Čaša rasola pre ručka smiruje glad i pomaže varenje masne hrane. Probiotici u njemu nahrane crevne bakterije, a one direktno utiču na metabolizam masti. Ako imate povišen pritisak, smanjite količinu, ali nemojte ga potpuno izbacivati.
Kiseli kupus protiv holesterola: gde ljudi najčešće greše
Prva greška je termička obrada. Kuvani kupus i dalje ima vlakna, ali probiotici su tu mrtvi. Druga greška je kupovina industrijskog kupusa u kesi sa sirćetom, to nije fermentisan proizvod već kiseljen, i nema iste efekte. Tražite kupus koji se prodaje u rasolu, mutnom i živom, bez konzervansa.
Treća greška je kombinacija sa previše masne svinjetine. Tada kupus radi posao, ali ga vi sabotirate sa druge strane. Pojedite ga uz integralni hleb, pasulj ili pečenu ribu, pa će efekat biti vidljiv na sledećoj analizi krvi.
Da li kiseli kupus zaista snižava holesterol
Da, fermentisani kupus snižava ukupan i LDL holesterol kroz vezivanje žučnih kiselina, dejstvo vlakana i probiotika, pod uslovom da se jede sirov, redovno i u umerenoj količini, tri puta nedeljno po oko dvesta grama.
O uticaju fermentisanog kupusa na metabolizam masti i holesterola pisao je i časopis „Applied Microbiology and Biotechnology“ u pregledu zdravstvenih efekata fermentisanog kupusa, gde se navodi da bioaktivna jedinjenja iz fermentacije mogu povoljno delovati na lipidni profil.
Zašto je sada dostupan tokom cele godine
Nekada se kupus kiselio samo na jesen, u velikim drvenim kacama. Danas mali proizvođači rade manje serije svaka dva meseca, u plastičnim buradima sa kontrolisanom temperaturom. Tako pakovanje iz juna ima isti probiotski profil kao ona iz novembra. Cena je smešno mala u poređenju sa dodacima za snižavanje holesterola.
Vaš lekar verovatno neće prvo pomenuti tegli iz frižidera, ali brojevi na analizi će govoriti za sebe. Koju ste grešku vi pravili sa kiselim kupusom, da li ste ga uvek kuvali ili konačno krenuli da jedete sirov?
Da li se kiseli kupus može jesti svaki dan?
Može, ali u manjim porcijama od oko sto grama, naročito ako imate povišen pritisak, zbog visokog sadržaja soli u rasolu.
Da li je domaći kiseli kupus bolji od kupovnog?
Domaći je obično bolji jer nema konzervanse i pasterizaciju, pa zadržava žive bakterije koje rade na holesterolu i varenju.
Koliko brzo se vidi efekat na holesterol?
Prve promene u analizama obično se vide posle šest do osam nedelja redovnog jedenja, uz smanjen unos masne hrane i šećera.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com