Želite da spasite planetu? Zaboravite na ono što najviše volite!
Meso koje „cvrči“ na roštilju možda jeste sinonim za leto, ali konzumenti bi trebali ponovno da razmisle o svom jelovniku ako nameravaju da zaštite planetu, smatra američka neprofitna organizacija World Resources Institute.
Kada bi najveći konzumenti govedine i jagnjetine do 2050. smanjili nedeljni unos te vrste mesa na samo jedan i po hamburger, emisija štetnih gasova uspela bi da se smanji, te bi se šume poštedele krčenja i pretvaranja u poljoprivredna zemljišta, kažu stručnjaci WRI-ja.
Trenutno, Amerikanci i Evropljani jedu dvostruko veću količinu mesa od spomenute, a Brazilci čak triput višu, kaže Timoti Sirčinger, glavni autor izveštaja i naučnik sa Univerziteta Prinston.
„Ovakvo rešenje obećava i čini se najrealnijim“, rekao je, dodavši da će biti puno teže smanjiti ukupnu potrošnju mesa na globalnom nivou.
Po podacima iz 2010, potrošači u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Evropi, Latinskoj Americi i državama bivšeg Sovjetskog Saveza čine četvrtinu svetske populacije, ali konzumirali su više od polovine globalne količine govedine, jagnjetine i jaretine.
Po podacima UN-a, poljoprivreda u globalnom zagrevanju učestvuje sa 11 posto, a najviše štetnih gasova stvaraju đubrivo i digestivni sistem preživara.
Na poljoprivrednim zemljištima dolazi do emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte zbog isušivanja tresetišta, pri čemu se u vazduh ispušta jedan od glavnih štetnih gasova – ugljen dioksid.
Očekuje se da će na globalno nivou potreba za hranom do 2050. porasti za više od 50 posto zbog porasta populacije. Približavanje toj brojci moglo bi da ima zastrašujuće posledice kada je u pitanju život na našoj planeti, kažu iz WRI-ja.
„To će verovatno zahtevati krčenje preostalih šuma pri čemu će nestati hiljade raznih životinjskih i biljnih vrsta“, navodi se u izveštaju.
Pri proizvodnji tone mesa od preživara emituje se četiri puta višeštetnih gasova nego pri proizvodnji svinjetine i osam puta više nego pri proizvodnji peradi.
Istovremeno je u slučaju preživara potrebno puno više zemlje za njihovu ispašu i za uzgoj, ističu autori.
(Hina/Reuters)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.