EU želi da se reši benzinaca i dizelaša, uz velike probleme

Benzinci i dizelaši postaju prošlost, budućnost je na električnim vozilima i Evropska unija u sredu predlaže strategiju kojom će u sledećoj deceniji postići ugljeničnu neutralnost u borbi protiv klimatskih promena.

Evropska komisija trebala bi 14. jula da predloži nove propise, a prema više izvora razmatra se potpuno ukidanje automobilskih emisija od 2035. godine.

Električna vozila jedina će moći ispuniti takav zahtev i biće jedina dopuštena prevozna sredstva na potpuno novom tržištu. Evropa je u 2020. godini uvela najvišu dopuštenu granicu od 96 grama CO2 po kilometru za konstruktore automobila, uz to ta dopuštena količina trebala bi se smanjiti za 37.5 odsto u 2030.

Smanjenje emisije ugljenika trebalo bi tako dostići 60 odsto u 2030, a potom i 100 odsto 2035. godine. Iako se o tim brojkama još raspravlja, one su velika prisila za automobilsku industriju koja do 2027. mora računati sa strožim propisima o onečišćenju za motore s unutarnjim sagorevanjem.

Na automobilskom tržištu, koje je pretrpelo težak udarac pandemijom koronavirusa, električna vozila snažno napreduju. Udeo električnih automobila je 8 odsto svih registrovanih vozila u zapadnoj Evropi u prvih pet meseci ove godine, odnosno 356.000 vozila, a „što je više nego u celoj 2019.“, rekao je nemački analitičar Matias Šmit.

Novi propisi još će više favorizovati električna vozila i sve više voditi prema odbacivanju hibridnih i hibridnih vozila s punjenjem, koja kombinuju benzinski motor i akumulator.

To je velik izazov za industriju koja zapošljava 14.6 miliona ljudi u Evropskoj uniji i koja još snažno računa „na tranzicijsku tehnologiju“.

Kako prenose mediji, lobi koji se dugo borio nastojeći da uspori tranziciju danas je duboko podeljen. Većina članica naglašava da bi prebrza elektrifikacija povećala cene automobila i uništila radna mesta na korist kineske konkurencije, koja je ispred Evrope u baterijama.

Budućnost motora s unutarnjim sagorevanjem trebala bi se uravnotežiti između „2035. godine, koja je prerana godina sa stajališta industrije i društva, i 2040. godine, kada će, s druge strane, biti prekasno s klimatskog stajališta“, ocenjuje Paskal Kanfin, predsjednik odbora za okolinu u Evropskom parlamentu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.