Godina pobede za Ilona Maska

BEOGRAD – Ni pandemija korona virusa nije uspela da zaustavi vrtoglavi uspon Ilona Maska – ne samo što je 2020. godine ušao u istoriju sa “Spejs eksom”. kao prvom privatnom kompanijom koja je uspešno poslala astronaute u orbitu, već je brzo napredovao i zauzeo drugo mesto na Blumbergovoj listi najbogatijih na svetu, prestigavši osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa.

Mask je u godini, u kojoj je više miliona ljudi širom sveta ostalo bez posla i čije su ekonomske posledice nesagledive, uvećao bogatsvo za više od 100 milijardi dolara.

„Nijedan milijarder nije imao bolju godinu od Maska“, ocenjuje američki magazin Forbs u nedavno objavljenom tekstu o najvećim gubitnicima i dobitnicima među milijarderima u 2020. godini, dok se poslovni magazin „Fortjun“ pita da li postoji išta što on Mask može da uradi.

Takvo pitanje čini se opravdanim, jer izgleda kao da ovaj 49-ogodišnji preduzetnik pokušava da napravi revoluciju u transportu na Zemlji, ali i „na nebu“.

Mask je svoju kompaniju za proizvodnju električnih automobila „Tesla motors“ transformisao u jednu od najvrednijih na svetu, što je rezultiralo njenim dodavanjem krajem decembra u indeks S&P 500 (500 najvecih deonicarskih društava u USA).

Upravo je najava da će se „Tesla“ naći u indeksu S&P 500, dovela do naglog rasta cena akcija kompanije u novembru, a samim tim i neto vrednosti Maska, koja se uvećala za 7,2 milijarde dolara na 128 milijardi dolara, preneo je tada CNBC.

Tako je Mask prestigao Bila Gejtsa na Blumbergovom indeksu milijardera, koji rangira 500 najbogatijih ljudi na svetu, zauzevši drugo mesto na listi. Na početku godine bio je na 35. mestu, a sada je bolje od njega pozicioniran samo osnivač Amazona Džef Bezos.

Neto vrednost Maska, prema podacima sa Blumbergovog indeksa milijardera od 21. decembra, iznosi 167 milijardi dolara, što je 0,783 odsto BDP-a Sjedinjenih Američkih Država.

A Mask je ove godine osvojio i svemir.

Njegova kompanija „Spejs eks“, koja se bavi izradom svemirskih letelica i svemirskim letovima, u maju je postala prva privatna kompanija koja je poslala ljude u orbitu.

Nasini astronauti Bob Benken i Dag Harli prvi su koji su poleteli „Spejseksovom“ kapsulom „Kru dregon“, koja se nalazila na vrhu rakete „Falkon 9“ ka Međunarodnoj svemirskoj stanici, preneo je tada Fajnenšl tajms.

To je bio i prvi put da su astronauti lansirani u orbitu sa američkog tla otkako su SAD obustavile program za lansiranja 2011.

U novembru je „Spejs eks“ poslao još četvoricu astronauta u svemir.

Mask je nastavio da radi i na planu da obezbedi internet u najudaljenijim delovima sveta, pa je preko „Spejs eksa“ do sada rasporedio 955 Starlink satelita, od kojih je 895 u Zemljinoj orbiti. Starlink je satelitska konstelacija „Spejs eksa“ koja ima za cilj da pruži satelitski pristup internetu.

Iako nesumnjivo ambiciozan i inovativan, o čemu svedoči i njegov plan da omogući ljudima da nasele Mars, Mask važi i za kontroverznu ličnost, kako zbog svog ponašanja, tako i zbog svojih dostignuća.

Tako je kompanija za neurotehnologiju Neuralink, čiji je Mask osnivač, predstavila krajem avugsta svinju Gertrudu, koja je u tom trenutku već dva meseca imala usađen moždani čip velicine kovanice.

Cilj ove prezentacije bio je da se demonstriraju planovi za stvaranje funkcionalnog interfejsa mozak-mašina.

Takav interfejs, kako je preneo BBC, mogao bi da omogući ljudima sa neurološkim oboljenjima da svojim umom kontrolišu telefone ili kompjutere.

Mask tvrdi da bi cipovi na kraju mogli da se koriste za lecenje bolesti kao što su demencija, Parkinsonova bolesti i povreda kicmene moždine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.