Iza EU teška godina, a Nova godina dolazi sa starim problemima

LONDON – U Evropi sigurno ne postoji niko ko neće biti srećan da vidi kraj 2020. godine – kovid-19, Bregzit i međunarodna politička previranja ove godine pogodila su kontinent i pogoršale tenzije koje su godinama podrivale Evropsku uniju, međutim ti problemi biće prisutni i u 2021. godini, kako i oni koji se tiču unutrašnjih prilika u Uniji, tako i oni u vezi sa odnosima sa SAD i Kinom, ocenjuje CNN.

Nakon završetka pandemije korona virusa, koja bi mogla da usledi posle masovne vakcinacije, kraja napornih razgovora s Velikom Britanijom ili američkim predsednikom koji nije podržavao EU, poput Donalda Trampa, Brisel bi konačno mogao da nađe prostora da se pozabavi pitanjima koja su dugo podrivala Uniju, mada to neće biti lako.

Krize 2020. godine prikrile su iscrpljujući nedostatak jedinstva u EU u pitanjima koja se kreću od sprovođenja vladavine prava, unutar Unije, do koordinirane strategije za odnose sa SAD i Kinom,navoci američka TV mreža.

Vladavina prava je verovatno najneposredniji problem za rešavanje. Posle višemesečnih mučnih pregovora, države članice bloka dogovorile su se kako o dugoročnom budžetu, tako i o kovid paketu oporavka koji je iznosio skoro dve milijarde dolara, međutim, dve države članice provele su dobar deo 2020. godine blokirajući odobravanje tih sredstava, Mađarska i Poljska.

Vlade Viktora Orbana i Mateusaa Moravieckog usprotivile su se tome što su sredstva uslovljena poštovanjem vladavine prava, što nije iznenađujuće jer se protiv obe vode istrage u vezi s tim pitanjima.

Optužbe podignute za obe zemlje kreću se od suzbijanja vladinih kritičara do podrivanja nezavisnosti sudstva.

„Mađarska i Poljska možda su najekstremniji slučajevi. Ali mnoge druge države su napravile korak unazad u građanskim slobodama poslednjih nekoliko godina“, kaže Jakub Jaracevski iz nevladine organizacije „Democracy Reporting International“.

„Jasno je da naše biračko telo trenutno ne traži izlazak iz EU, pa je umesto toga naš fokus da izgradimo dovoljno evroskeptičke podrške koja će ga odvratiti od preteće katastrofe sve bližeg jedinstva kome se teži“, kaže Gunar Bek, član Evropskog parlamenta iz nemačke krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD).

Prema njegovim rečima, „EU je u stalnoj krizi od 2010. godine i nije rešila nijedan problem koji su te krize prouzrokovale, bilo da je reč o krizi evrozone, migracionoj krizi ili sada krizi kovid.

U 2021. biće nekoliko prilika da se dokaže da li je u pravu ili ne.
Izbori će se održati u nekoliko država članica, uključujući Nemačku i Holandiju, dve uticajne države u Briselu. Obe zemlje imaju snažne evroskeptičke populističke pokrete, a strah za evrofile nije da će ove ekstremne stranke doći na vlast, već da zastrašuju vodeće političare do te mere da na kraju pozajmljuju retoriku populista. To je upravo ono što se dogodilo u Velikoj Britaniji, kada je Najdžel Faraž pojačao pritisak na konzervativce do te mere da im nije preostalo ništa drugo nego da raspišu referendum o Bregzitu, a to je obrazac koji se ponavlja u mnogim drugim zemljama EU, uključujući Francusku, Nemačku, Češku i Austriju.

Drugo ključno pitanje koje će se nametati u Briselu 2021. godine jeste mesto EU na međunarodnoj sceni, navodi CNN.

Ukratko, napor EU ide u pravcu da se više oslanja na sebe u pitanjima kao što su bezbednost, ekonomija, lanac snabdevanja i klimatske promene, što bi bio pokušaj da se zajedno sa SAD i Kinom nastupi kao jedna od tri glavne sile.

Evropljani nemaju iluziju da će SAD zauzeti radikalno drugačiji pristup Kini, to je pitanje koje će se zakomplikovati za evropske države kada novi predsednik Džo Bajden zatraži da kineske kompanije budu zabranjene ili da Evropljani istupe protiv kršenja ljudskih prava u Kini.

„Mnogo evropskih zemalja, posebno Nemačka, izvozi ogromne količine u Kinu i neće želeti da preseče taj izvor prihoda“, kaže Erik Brateberg iz Karnegijeve fonadacije za mir u Vašingtonu.

Nije tajna da bi francuski predsednik Emanuel Makron želeo da vidi kako Evropa preuzima veću kontrolu nad sopstvenom bezbednošću. Takođe nije tajna da je rukovodstvu Nemačke, Holandije, Portugalije i i mnogi drugi ne žele da ulažu u izgradnju povećanja vojnih sposobnosti Unije.

Puno zemalja EU je prilično zadovoljno svojom bezbednošću koju subvencionišu NATO i SAD, a istovremeno imaju duboke ekonomske odnose sa Kinom i Rusijom., da li će za održavanje zakvog stanja u 2021. EU imati volju ili talent, ostaje da se vidi, zaključuje CNN.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.