Kako stasava „korona generacija“ u Srbiji

Nov način života usled pandemije virusa korona ostavlja posledice na sve, pa i na nove generacije. Govorili o „korona generaciji“ ili ne, jasno je da će sadašnja omladina stasavati na drugačiji način u odnosu na omladinu „generacije X“ ili „milenijalce“, smatraju sagovornici Sputnjika.

Bez tradicionalnih odlazaka na koncerte, utakmice, klasičnih izlazaka od jedan posle ponoći do ujutru, uz praćenje nastave u pidžami i neprestano gledanje u monitore pametnih uređaja, nastaje „drugačija” omladina širom sveta.

„Korona generacija“ lišena emocionalnih kontakata

Ne želeći da je karakterišu striktno „korona generacijom“, stručnjaci smatraju da današnje nove generacije stasavaju u teškim uslovima. Socijalni psiholog Vesna Tomić tvrdi da su određena emocionalna lišavanja karakteristika razvoja današnje omladine.

„Pre svega, tu je nošenje maski. Obavezne su i treba ih nositi. Ali, nošenjem maski uopšte ne može da se kontroliše socijalna ekspresija druge osobe. Znači, dve osobe ili dva mlada čoveka koja su u interakciji, ne mogu da vide nikakve emocionalne reakcije, osim možda po očima, ali ne vidi se lice. Taj deo neverbalne komunikacije vezane za nos, usta i mišiće lica se ne vidi ako se nose maske, a nosiće se još dugo vremena. Drugo, neminovna fizička distanca koja je propisana onemogućava takođe da se emocije pokažu u smislu srdačnog odnosa, rukovanje, tapšanje po ramenu, zagrljaj, poljubac kada se vide prijatelji“, objašnjava ona.

Tomićeva dodaje da nemogućnost koncerata, izlazaka u većim grupama takođe imaju uticaja na njihov socijalni razvoj i sazrevanje. To je pod znakom pitanja, ili je povremeno. Prema tome, naglašava ona, socijalni odnosi svih vrsta i svih uzrasta, a to se posebno odnosi na mlade, biće lišeni normalnog psihološkog razvoja.

Sociolog sa Instituta društvenih nauka Vladimir Mentus ukazuje da postoji nekoliko specifičnih aspekata odrastanja dece i omladine u uslovima korona krize — ekonomski, psihički, aspekt obrazovanja, kao i promene u slobodnom vremenu i uopšte međuljudskih odnosa.

Problemi onlajn učenja

Govoreći o ekonomskom aspektu, Mentus objašnjava da sa narušavanjem tržišta rada svuda u svetu mladi kao najosetljivija kategorija osećaju ogromne negativne posledice. Ugostiteljski sektor kao grana u kojoj su mladi najviše zaposleni, najviše je pogođen krizom koju je izazvala pandemija.

„Povezano sa ovim, imamo i transformacije u obrazovanju mladih. Sada se uglavnom prelazi na onlajn formu učenja, a tu ima brojnih problema. Mnogi mladi nemaju ni kompjutere ni pristup internetu uopšte. Imamo nekakvu minimalnu infrastrukturu da se održi kontinuitet u učenju, a neka istraživanja pokazuju da mladi već sami procenjuju da znatno manje uče i da su mnogo manje naučili ovom formom učenja“, kaže sociolog, dodajući i restrikcije u pogledu uslova za putovanja i usavršavanja.
Naš sagovornik ukazuje na znatan porast korišćenja onlajn načina za druženje i provođenje slobodnog vremena, kao i na negativne efekte koji se tom prilikom ispoljavaju, a to su porast uznemiravanja preko društvenih mreža i anksioznosti i depresije, što pokazuju brojna istraživanja.

Rizici po mentalno zdravlje
„Mladi danas imaju mnogo veće rizike po očuvanje mentalnog zdravlja. Imaju mnogo niže nivoe optimizma, osećaja korisnosti i osećaja povezanosti sa drugim ljudima. Tu je i porast nasilja u porodici koji se javio već samim početkom krize, naročito sa karantinom koji je bio i kod nas. Ne samo što su žrtve direktno deca, nego i kada nisu oni žrtve, to ostavlja ogromnog štetnog uticaja na njihovo psihičko zdravlje i kasniji razvoj. Čak je jedno istraživanje u kom je učestvovao naš institut, pokazalo je da porast nasilja u porodici među mladima u Srbiji veoma izražen u starosnoj kategoriji od 14 do 18 godina, a pritom to predstavlja ne samo rizik za kasnije psihičke poremećaje, nego i za korišćenje psihoaktivnih supstanci, koji postaje sve veći problem i kod nas“, ističe sagovornik Sputnjika.

Mentus podseća da mladi iz generacije u generaciju odrastaju drugačije nego prethodni, ali tvrdi da će najdeblji kraj izvući mladi koji pripadaju najnižim slojevima društva.

Prema njegovom mišljenju, život sadašnje generacije mladih ljudi izmenjen je ograničavanjem izlazaka i druženja, ali smatra da to neće ostaviti drastične posledice po njihovo sazrevanje.

„Oni koliko toliko mogu da vode i dan-danas relativno nesmetan život. Mora se paziti na neke mere, ali ja mislim da to toliko ne dolazi do izražaja koliko se čini na prvi pogled. Kao što sam rekao, oni koji odrastaju u teškim uslovima i koji će biti još više pogođeni ovom krizom, kod njih će sve to dramatičnije biti“, zaključuje ovaj sociolog.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.