Kritičari tvrde da Orban koristi krizu da učvrsti vlast

Kritičari madjarskog premijera Viktora Orbana optužili su ga da koristi vanredno stanje u zemlji zbog pandemije novog korona virusa za učvršćivanje vlasti.

Oni tvrde da će predlog zakona koji je u petak stigao u madjarski parlament olakšati Orbanu da na neodredjeno vreme razmontira demokratski sistem podele i ravnoteže zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, piše danas portal Balkan insajt.

Madjarska je 11. marta proglasila vanredno stanje zbog širenja korona virusa, na osnovu čega je vlada dobila priliku da blokira granice, zatvori škole, kao i kafiće i restorane posle 15.00, i da razmesti vojne savetnike u strateški važne kompanije.

Većina evropskih vlada preduzela je slične drakonske mere, a neki su otišli i dalje, uvodjenjem policijskog časa i slanjem vojske na ulice, navodi Balkan insajt.

Medjutim, analitičari navode da je svega nekoliko lidera uvidelo političke prilike koje nudi kriza tako dobro kao Orban.

Prema Ustavu Madjarske, vlada može da proglasi vanredno stanje na 15 dana, a svako njegovo produženje mora da odobri parlament.

Medjutim, Orbanova ministarka pravde Judit Varga u petak je prosledila u parlament predlog zakona koji predvidja produženje važenja vanrednih mera koliko god vlada smatra da je potrebno.

Kritičari navode da to predstavlja blanko ček za Orbana da vlada kako želi.

Medjunarodne organizacije Amnesti Internešenel i Helsinški komitet ocenjuju da će sporni zakon marginalizovati parlament i koncentrisati vlast u rukama premijera, bez vremenskog ograničenja.

Vlada bi odlučivala kada je kriza okončana i kada će biti obnovljene zakonodavna i nadzorna funkcija parlamenta, navode te dve organizacije.

Kao jedna od najviše spornih odredaba novog zakona navodi se predvidjanje zatvorske kazne do pet godina za onog „ko objavljuje lažne vesti ili iskrivljene činjenice koje mogu da izazovu konfuziju ili previranja“.

Predsednik Udruženja madjarskih novinara Mikloš Hargitai rekao je za BIRN da je novi predlog zakona „pretnja za svakoga ko radi u medijima, i to samo zbog pisanja o stvarnosti“.

„Mi zapravo ne znamo da li će i kako vlada koristiti ove oštre mere, ali dovoljno je i ako novinari jednostavno osećaju pretnju“, kazao je Hargitai.

Orban je u ponedeljak rekao poslanicima da je sada „vreme za nacionalno jedinstvo, a ne za partijske borbe“, zatraživši hitno usvajanje predloga zakona za koje je potrebna većina od 80 odsto.

Posle odredjenog oklevanja, opozicione stranke su odlučile da ne podrže zakon.

Šef poslaničke grupe Orbanove stranke Fides Mate Kočiš rekao je potom da će novi zakon biti usvojen u utorak korišćenjem uobičajene procedure, što znači da će dvotrećinska vladajuća većina biti dovoljna i da vlada neće zavisiti od glasova opozicije.

Kako god da bude usvojen, analitičari ocenjuju da će Orban novim zakonom učvrstiti vlast u zemlji koja je poznata kao bastion „neliberalne demokratije“ u Centralnoj Evropi i da će mu omogućiti da vlada dekretima.

Lider krajnje desne stranke Jobik Peter Jakab opisao je premijerov pokušaj da progura zakon kao pokušaj državnog udara i naveo da „ništa ne opravdava davanje večnog mandata Orbanu“, uz ocenu da bi u tom slučaju zemlja mogla da promeni ime u kraljevinu.

Liberalna stranka Demokratska koalicija podsetila je poslanike pre debate da nijedna od 27 članica Evropske unije nije uvela vanredno stanje na neodredjeno vreme, a njena poslanica Agnes Vadai rekla je za BIRN da nije videla znake da je vlada spremna na kompromis.

„Nema ničeg što bi opravdalo davanje neograničenih ovlašćenja vladi, bilo kojoj vladi, u bilo kojoj zemlji. Mi se slažemo da vanredno stanje treba da bude produženo, ali parlament treba da ima neku kontrolu“, kazala je Vadai.

Imajući u vidu Orbanovu sklonost da produžava vanredno stanje zbog migrantske krize, mnogi sumnjaju da je on spreman da se dobrovoljno odrekne specijalnih ovlašćenja, dok neki analitičari govore i o početku diktature u Madjarskoj.

S druge strane, profesor budimpeštanskog Univerziteta Korvinus Gabor Torok ocenjuje da je debata o diktaturi „veoma štetna“ i dodaje da je Orban mogao da je uvede bilo kada korišćenjem dvotrećinske većine, i da mu za to nije bio potreban korona virus.

Torok navodi da vanredne mere treba da budu oročene radi jačanja poverenja i postizanja nacionalnog jedinstva tokom krize.

„Vanredne situacije zahtevaju vanredne mere i ne možete uvek čekati odobrenje parlamenta“, rekao je Torok.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.