„Kultura na kiseoniku“: Ne znamo kako opstajemo u pandemiji

BEOGRAD – Virtualni panel „Kultura na kiseoniku“ Fondacije Ana i Vlade Divac, održan je preko Zoom platforme na temu „Stanje u kulturi u doba pandemije“.

Moderator digitalne tribine, održane u ponedeljak, bio je glumac i reditelj Vladimir Aleksić, koji je predstavio istraživanje UNESKA prema kome bi samo filmska industrija u svetu mogla da izgubi više od 10 miliona radnih mesta zbog pandemije, dok bi trećina umetničkih galerija mogla ostati bez više od polovine svojih ljudi u tom sektoru.

Osim toga, najugroženija sfera umetnosti – muzika, u domenu manifestacione, koncertne industrije, procenjuje se da je u gubitku preko 10 milijardi dolara, što je izračunato ne samo od prodaje karata, već od sada izgubljenih sponzorskih ugovora.

Takođe, globalno tržište izdavaštva bi na kraju moglo biti smanjeno za 7,5 %, prema tom istraživanju.

Naravno, Srbija je pretrpela velike ekonomske gubitke u mnogim poljima umetnosti, kao što je filmska industrija, a i posebno što je otkazano više od 40 % kulturnih festivala, dakle projekti koji zavise od nastupa uživo.

Muzičar Vasil Hadžimanov napominje da su svakako najgore prošli ipak svi oni koje je zahvatila ova zlokobna bolest, i koji su izgubili bitku, a posebno su u teškom položaju medicinski radnici.

Onda, nakon toga, u oblasti umetnosti, Vasil se slaže da je muzička industrija u finansijskom pogledu najslabije prošla, jer muzičari godinu dana jedva da mogu da nastupaju.

“Čak i pre pandemije, kultura je uvek bila sporedna, skoro na poslednjem mestu, sa jedan posto budžeta, što bi u Makedoniji rekli “poslednje rupče na sviralče”, jer o svemu se više priča, nego o samoj kulturi”, istakao je Hadžimanov.

Džez umetnik je naglasio da je virus Kovid-19 zaista strašna bolest, iskusio je na žalost na svojoj koži iznenadni gubitak oca, legendarnog Zafira Hadžimanova.

“Za vreme pandemije mi kao muzičari i umetnici generalno dosta padamo, a niko se ne bavi, niti brine o nama, što je za mene najtragičnije. Tek malo su mere popustile tokom leta, imao sam nastupe tokom septembra i oktobra, i onda ponovo je sve zatvoreno”, podsetio je muzičar.

Svakako mu je najtužnije od svega bilo kada je svirao pred praznom salom sa svojim bendom, odnosno imao koncert onlajn, usled pandemije, jer drugačije nisu smeli.

“Ne znam kako svi opstajemo posle godinu dana, sve je zamrznuto od svirki, a čujem da se moje kolege bave nekim drugim poslovima da prežive”, naveo je on.

“To je posebno tužno, jer se mi umetnici, konkretno muzičari, ceo život bavimo time, usavršavamo se, a onda se desi jedna ovakva okolnost koja tera ljude da ođednom rade nešto drugo”, sa setom je pričao pijanista, koji je tokom kratkog perioda dozvole za koncerte, imao nastup u klubu BitefArtCafe u Beogradu, na Pančevo džez festivalu i neke onlajn nastupe.

Marijana Kolarić, nova direktorka Muzeja savremene umetnosti i direktor privatne galerije “Novembar” u Beogradu, podvukla je da su galerije i muzeji tokom pandemije izgradile bliskiji odnos sa svojom publikom putem digitalnih platformi u virtualnoj sferi.

Na taj način kulturno nasleđe i izložbe su se preselile onlajn preko društvenih mreža Facebook ili Instagram, i preko kanala YouTube i Vimeo.

“Neki muzeji su bili veoma inventivni i pridružili su se u ovom periodu socijalnim platformama kakva je ona posvećena mladima – “Tik Tok”, otkrila je Kolarić i dodala da se stiče utisak da se pandemija uskoro završava, jer mnoge evropske zemlje uveliko razmatraju propise kako bi ponovo otvorile svoje kulturne ustanove.

Do nedavno izvršna urednica, sada direktorka izdavaštva “Geopoetika” Jasmina Novakov Sibinović navela je datum 21. jun koji se pominje da će se desiti nova pobeda nad kovidom-19 i istakla da je ova kuća nedavno otvorila svoju prvu knjižaru u samom centru Beograda.

Ona napominje da je prodaja knjiga bolje prošla od izvođačkih umetnosti tokom godinu dana korona virusa, jer su ljudi tokom karantina svakako više čitali u svojim domovima.

“Mi prodajemo gotov proizvod, a to je odštampana knjiga, tako da se to drugačije gleda od muzičara i glumca na pozornici”, rekla je direktorka “Geopoetike” i dodala da je zapravo izdvajanje za kulturu svega 0.64% budžeta, što je ispod svakog minimuma.

Ispred Exit festivala, Aneta Goranović je napomenula da je veliko savezništvo stvoreno između više manifestacija – Exit, Beer fest, Arsenal fest i Love fest, koji su se ujedinili u borbi da im se dozvoli da održavaju te muzičke smotre.

Uz već poznato udruženje “Spasimo muziku”, Exit i drugi se trude da ove godine održe svoja nova izdanja festivala, a kreativna producentkinja navodi da je Poljska dala čak 900 miliona evra za pomoć kulture, Estonija 42 miliona, od čega 6 samo za pomoć festivalima.

Goranović se nada da će se konačno sve otvoriti 21. juna i da će Exit u punom kapacitetu proslaviti jubilarni 20. rođendan na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.

Fondacija “Ana i Vlade Divac” tokom cele pandemije pomogla je razne projekte u iznosu od preko million dolara, istakao je moderator – glumac Vladimir Aleksić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.