U trendu

Kvartalni monitor: Nastavlja se privredni oporavak Srbije

BEOGRAD – Nastavlja se privredni oporavak Srbije i rast njenog BDP-a i u drugom kvartalu 2021. godine iznosi 1,3 odsto u odnosu na prvi kvartal, objavljeno je u publikaciji Kvartalni monitor.

U svom 65. kvartalnom izveštaju, autori publikacije ističu da je nastavljen privredni oporavak u celoj Evropi, tako da su zemlje Centralne i Istocne Evrope (CIE) zabeležile prosečan rast od 2,3 odsto, a zemlje EU 2,1.

Takođe, navodi se da je u odnosu na drugi kvartal 2020., Srbija u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast od 13,7 odsto, zemlje CIE 11,7, a EU 14,2 odsto.

U biltenu Kvartalni monitor, koji izdaje Ekonomski fakultet i njegova Fondacija razvoj ekonomske nauke, naglašava se da je Srbija u manjoj grupi zemalja koje su premašile pretkrizni nivo iz četvrtog kvartala 2019. godine.

Srbija u odnosu na taj period ima veći BDP za 2,3 odsto, dok su zemlje CIE ispod tog nivoa 0,2 odsto, a zemlje EU 2,3 odsto ispod BDP-a iz četvrtog kvartala 2019.

Autori Kvartalnog monitora izvršili su korekciju rasta BDP-a Srbije u 2021. sa 6 na 6,5 odsto.

Konstatuje se da je ostvaren rast veći od očekivanog, kao i u celoj Evropi, čemu su, kako se navodi, najviše doprineli slabljenje epidemioloških mera i jačanje privatne potrošnje, dok će na privredni rast u ovoj godini, kako se ocenjuje, negativno uticati suša, znatno manje investicija i ubrzanje inflacije.

Fiskalni deficit znatno je manji u prvih sedam meseci od planiranog, a kamatne stope NBS i poslovnih banaka su na istorijskom minimumu, navodi se u izveštaju.

Takođe, navodi se da su kratkoročne perspektive rasta povoljne, da su prognoze rasta iz perioda u perioda podizane, a da je osnovni pokretač privrednog rasta lična potrošnja koja je povećana za 4,61 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2019.

„Sve privredne delatnosti, osim poljoprivrede, imaju snažan rast. Trgovina, saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo i industrija oporavljaju se od krize izazvane korona virusom, dok IT sektor, telekomunikacije i komunikacijekse usluge nastavljaju rast iz predkriznog vremena“, navodi se u analizi Kvartnog monitora.

Ističe se da su uvoz i izvoz veći nego u vreme pre krize, ali su investicije manje, što, kako smatraju, može da ugrozi rast u narednom periodu.

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala je u drugom kvartalu za 2,8 odsto, ali je u odnosu na drugi kvartal prošle godine porasla za 15,9 odsto.

Industrija se u Srbiji, kao i u Evropi, oporavlja, ali je taj rast usporen zbog sporog oporavka auto industrije, navodi se u analizi Kvartalnog monitora.
Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu opala je 11,1 odsto u odnosu na prethodni. Neformalna nezaposlenost pala je na 12 odsto, a do pre nekoliko godina bila je 20, podseća Kvartni monitor. Takođe, kako se navodi, registrovana zaposlenost povećana je 3,3 odsto, od čega 4,9 odsto u privatnom sektoru, a u javnom 0,5.

Zaposlenost raste u većini delatnosti, a najviše u IT sektoru, telekomunikacijama i medijima 11,6 odsto, u građevinarstvu 6, trgovini 4,9 i prerađivačkoj industriji 4,6 odsto.

Kako navode autori, zarade su porasle u odnosu na prošlu godinu 6,6 odsto, ali ove godine stagniraju sa svega 0,3 odsto rasta u odnosu na prošli kvartal. To je, kako se navodi, posledica inflacije koja je u avgustu dostigla 4,3 odsto i koja će, kako se očekuje i dalje rasti, kao i u celom svetu. Takođe, navodi se da zarade rastu u privatnom sektoru mnogo brže nego u javnom.

Spoljni deficit u drugom kvartalu iznosio je 570 miliona evra, odnosno 4,4 odsto BDP, i očekuje se njegov rast i u trećem i u četvrtom kvartalu, najviše zbog deficita spoljnotrgovinskog bilansa, jer je dinar ojačao što će uticati na cenovnu konkurentnost, navodi se u izveštaju.

I dalje je visok priliv stranih direktnih investicija, koje su u drugom kvartalu iznosile 731 milion evra, a posledica su subvencija, niskih troškova rada i obrazovane radne snage, navodi Kvartni monitor.

Spoljni dug je u avgustu dostigao 28,3 milijarde evra, što je 57,6 odsto BDP-a, ali se država u septembru zadužila za više od milijardu evra, tako da dug sada iznosi 29,5 milijardi evra, konstatuju autori Kvartalnog monitora, uz napomenu da je povoljno što BDP brže raste od duga.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.