Odbranili nas od variole, sada upozoravaju na to u čemu grešimo (video)
„Ja sam vodio osam beogradskih karantina. Imali smo četiri bolničke i četiri vanbolničke izolacije. Vodilo se računa, trudili smo se da u sobama ne bude više od dve osobe. Brzo se reagovalo i uspelo smo da prekinemo taj lanac beogradske epidemije variola vere“, tako svoja iskustva iz 1972. prenosi epidemiolog Zoran Radovanović.
https://twitter.com/chelajimbitono/status/1243127652967383046
“Vanbolnički karantini su bili u hotelima B kategorije, sada bi to bili hoteli sa tri zvezdice. To su bili ‘Mladost’, sad Hotel M na Avalskom drumu, tu smo prvo smeštali, pa zatim u ‘Nacionalu’, to je motel na Bežanijskoj kosi. Karantin je bio i u motelu ‘Šumadija’ iza Avale”, priseća se Radovanović nekih od mesta u kojima se tada boravilo po 16 dana, toliko je trajala izolacija.
"I will love you in health and in sickness, even in these darkest of time." Outside a nursing home in Europe’s worst-hit country #Italy, an elderly man sang the classic song “Marina” to his sweetheart in quarantine. #coronavirus pic.twitter.com/aZkhWzJcIJ
— CGTN Global Watch (@GlobalWatchCGTN) March 26, 2020
Smrtnost od variole vere je veća nego od koronavirusa, ta bolest je bila mnogo opasnija, a ključ je bio u pravovremenoj reakciji i prekidanju lanca zaraze, ukazuje naš sagovornik.
ON THE FRONT LINES: This is one of Europe's most advanced hospitals: Doctors cover patients' heads with the few plastic ventilators they have. The emergency room is flooded with new arrivals gasping for breath.
This is the front line of Italy's battle against the #coronavirus. pic.twitter.com/ceAAspbVGf
— CBS This Morning (@CBSThisMorning) March 20, 2020
“Taj koji je uneo epidemiju u Beograd, on je samo u Beogradu zarazio 27 ljudi. Zarazio je i nekoliko u Novom Pazaru i Čačku, naparavio je i jednu metastazu u Moroviću. Energično smo reagovali, da nije ništa preduzeto u Beogradu ne bi bilo samo 27, bilo bi ih 150. Uspeli smo da presečemo lanac. Samo je pet obolelih bilo je u drugom talasu, a tih pet nije zarazilo nikoga, tu se lanac završio”, objašnjava Radovanović kako je epidemiolška služba razmišljala i reagovala pre skoro 50 godina.
“Kamp u Subotici nije smeo da bude karantin”
“Trudili smo se da hvatamo sve te kontakte, u Beogradu je u karantinu bilo nešto više od 1.000 ljudi. Sada se računa da je kroz kontakte potencijalno ugroženo na desetine hiljada, što podrazumeva da se za karantine koriste neki masovniji kapaciteti”, priča epidemiolog za Nova.rs.
Ipak, Radovanović ističe da mora da se vodi računa o uslovima u karantinima, kako se zaraza ne bi širila, a period izolacije produžavao u nedogled.
“Nije smelo da se dozvoli da karantin bude onaj izbeglički kamp kod Subotice. Tamo su kreveti na sprat i zajednički mokri čvor. Suština karantina je u tome da ste vi možda zaraženi. Vi ste zdrava osoba koja je bila u kontaktu sa izvorom zaraze i sada treba sačekati period inkubacije. Veliki je broj povratnika iz inostranstva i verovatno je da će barem jedan u karantinu imati bolest. U trenutku kada se on razboli, onda počinje odbrojavanje za sve ostale – 14 dana po 14 dana, tako oni mogu i da ostanu do zime”, kaže Radovanović.
Petrović: “Trebalo je sve odmah da izoluju”
Epidemiolog koji se na trerenu borio sa variolom verom Radmilo Petrović poručuje da nije trebalo razvlačiti epidemiju koronavirusa.
“Nije epidemija lastiš, niti žvaka. Oni su išli na tehniku razvlačenja. Trebalo je odmah da izoluju sve kontakte, i prve i druge. Trebalo je odmah da se ide na sve kontakte, a ne ‘pusti ga kući da se on sam čuva i da se javlja iz samoizolacije’. Nismo mi toliko disciplinovan narod”, oštar je Petrović u izjavi za Nova.rs.
On se priseća da je epidemija variole vere trajala tri meseca, od sredine februara do sredine maja. Te 1972. policija je reagovala i u karantine odvodila sve kontakte zaraženog.
I on je lično bio smešten u jednom vanbolničkom karantinu.
“Ja sam spavao u karantinu ‘Mladost’, tu sam bio sa svojim šefom. Išao sam na teren, a sa kontaktima i potencijalno zaraženima sam u tom karantinu doručkovao, ručao, večerao. To je bio hotel Ferijalnog saveza Srbije i tu su bili smešteni svi oni koji su bili u prvom kontaktu sa zaraženima. Ljudi su pričali svoje životne priče i čekali su da prođe tih 16 dana izolacije”, priča Petrović.
Sebe opisuje kao izviđača, a svoj posao nam objašnjava do detalja, slikovito.
“Ja sam bio onaj koji, kada se javi neki sumnjivi slučaj, odlazi bilo gde na teritoriji Jugoslavije, da se uzme materijal. Ja sam njemu čeprkao po koži, uzimao virus i odnosio ga na Torlak avionom, helikopterom, automobilom. Obišao sam sve karantine”, priča Petrović.
Svedoči i da na samom početku epidemije nisu svi uslovi bili naročito sjajni, pa se u Đakovici, gde je epidemija počela, dešavalo da u sobama bude po sedmoro do desetoro zaraženih.
“To je bio pakao”, opisuje Petrović.
Dodaje i da su na početku epidemije lekari nosili samo obične maske, kape i rukavice, a oprema se po izlasku iz karantina i obilaska zaraženih ili potencijalno zaraženih odmah spaljivala.
“Posle 10-15 dana su napravljeni skafanderi”, priseća se naš sagovornik.
(Bojana Milovanovic, nova.rs)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.