U trendu

Pandemija negativno uticala na integraciju stranaca

BEČ – Pandemija korona virusa je imala prošle godine uticaja i na integraciju stranaca u Austriji, pokazuje novi izveštaj.

„Integracija znači da ljudi mogu da se viđaju i razmenjuju. To tokom pandemijske godine nije bilo moguće, iako su razvijeni novi formati, a i onlajn kursevi su bili uspešni“, rekla je ministarka integracije Suzane Rab dodajući da integracija sada ponovo treba da se podstakne.

Ona napominje da su tri tačke sada važne, a to su integracija na tržište rada, borba protiv „nasilja zbog navodne odbrane časti“, te jačanje društveno korisnog angažovanja posebno u ruralnim sredinama.

Izveštaj pokazuje da su na tržištu rada osobe stranog porekla značajnije osetile posledice pandemije.

Prema izveštaju je zaposlenost kod strane radne snage prošle godine pala za 2,9 odsto, dok je kod domaće radne snage pad bio 1,9 procenata.

Mladi stranog porekla su bili više pogođeni nezaposlenošću nego njihovi austrijski vršnjaci.

I u obrazovanju je korona ostavila tragove, uz napomenu da će se efekti osetiti tek 2022. kroz Pisa studiju.

Učenje od kuće iziskivalo je određeni nivo znanja jezika i porodičnu podršku, što za mnoge đake stranog porekla nije bilo izvodljivo. Zbog toga je došlo do zaostajanja u sticanju znanja, a to će rezultirati time da će manje mladih stranog porekla završiti zanat ili položiti maturu.

Izveštaj sugeriše da su sada neophodni specifični mentorski progami, kao i da deca stranaca treba da idu u obdanište već od treće godine života.

Ministarka Rab je ukazala da u obdaništima čak 30 odsto mališana nema nemački kao maternji jezik, a u Beču je to čak 60 odsto dece.

„To se ne može poistovetiti sa neznanjem nemačkog, ali vidimo da 70 odsto dece ima potrebu za dodatnim časovima jezika“, objasnila je Rab.

Inače, Iz Statističkog zavoda Austrije ukazuju da Austrija raste samo zahvaljujući doseljavanju stranaca. Prošle godine, a prognozira se da će tako biti i od 2025, zabeležen je negativan odnos između nataliteta i smrtnosti. Bez doseljavanja stranaca Austrija bi 2080.godine imala samo 6,7 miliona stanovnika i time pala na broj koji je imala 50-tih godina. Uz migraciju ona će imati skoro 10 miliona stanovnika.

Trenutno u Austriji živi 24,4 odsto osoba stranog porekla, koje su rođene u inostranstvu ili čiji su roditelji rođeni izvan Austrije.
Najveću grupu stranaca trenutno čine Nemci (209.000), zatim slede Rumuni (132.000), onda Srbi (122.000).

Zanimljivo je da se od osoba stranog porekla, za razliku od Turaka, „kao kod svoje kuće“ osećaju Bosanci i Srbi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.