Raste broj žrtava eksplozije u Bejrutu, spasioci i dalje pretražuju ruševine

Spasilački timovi i dalje pretražuju ruševine u bejrutskoj luci, skoro tri dana nakon razorne eksplozije koja je potresla glavni grad Libana, ubivši skoro 150 ljudi i povredivši hiljade.

Još najmanje tri tela su pronadjena u poslednja 24 sata pa se broj stradalih popeo na 149, saopštile su vlasti.

Eksplozija je oštetila veliki silos, kvartove pored luke i ruševine i razbijeno staklo prekrile su nekoliko gradskih blokova.

Francuski i ruski spasilački timovi sa psima pretraživali su danas luku, dan posle posete Emanuela Makrona poprištu eksplozije.

Makron je obećao pomoć i da će tražiti da libanski lideri koji su već dugo na vlasti sprovedu reforme.

Eksploziju je izazvala detonacija 2.750 tona amonijum-nitrata, hemikalije koja se koristi za eksploziv i djubrivo, uskladištene u luci otkako je konfiskovana sa jednog zaplenjenog broda 2013. godine.

Vlada je pokrenula istragu i našla se na udaru kritika jer mnogi Libanci za katastrofu krive nemar i korupciju.

Timovi za potragu i spasavanje su poslati iz nekoliko zemalja kako bi se pronašli preživeli u eksploziji.

Jedan od pronadjenih kraj silosa za žitarice je 23-godišnji Džo Akiki lučki radnik koji je vodjen kao nestao od eksplozije.

Desetine ljudi je i dalje na tom spisku, a oko 300.000 ljudi, više od 12 procenata stanovništa Bejruta, ne može da se vrati u svoje stanove zbog eksplozije koja je izbila vrata i prozore širom grada i u mnogim zgradama se sada ne može živeti.

Šteta se procenjuje na 10 do 15 milijardi dolara.

Oštećene bolnice koje su već bile pune zbog pandemije korona virusa još uvek grčevito nastoje da zbrinu povredjene u eksploziji.

Istraga je u medjuvremenu fokusirana na lučke i carinske zvaničnike od kojih je 16 pritvoreno.

Mnogi Libanci medjutim misle da ono što se dogodilo ukazuje na mnogo veću trulež koja prožima politički sistem i dopire do rukovodstva zemlje.

Decenijama u Libanu dominira ista politička elita, uključujući mnoge vojne zapovednike i komandire milicija iz gradjanskog rata vodjenog od 1975. do 1990. godine.

Vladajuće frakcije koriste javne institucije da nagomilaju bogatsvo i distribuiraju zaštitu pristalicama.

Trideset godina posle završetka gradjanskog rata još uvek često nestaje struja, smeće se ne odnosi, a voda iz vodovoda uglavnom nije za piće.

I pre eksplozije zemlju je potresala ozbiljna ekonomska kriza za koju se takodje krive političari.

Nezaposlenost je rasla i pad vrednosti lokalne valute je mnoge ljude lišio uštedjevina.

Sve to će još više otežati obnovu posle eksplozije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.