Srbija očuvala stabilnost, u uslovima korone i bez pomoći MMF

VAŠINGTON – Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odali su priznanje Srbiji na očuvanoj ekonomskoj i finansijskoj stabilnosti i napretku strukturnih reformi u uslovima korona krize, i to bez finansijske pomoći Fonda, u udarnom tekstu objavljenom danas na zvaničnom sajtu MMF-a.

Šef misije MMF za Srbiju Jan Kes Martejn i stalni predstavnik MMF u našoj zemlji Sebastijan Sosa istakli su, u intervjuu za MMF Kantri Fokus, da je Srbija održala ekonomsku i finansijsku stabilnost i unapredila strukturne reforme sprovođenjem politika predviđenih Instrumentom za koordinaciju politika (PCI).

Predočili su da je PCI aranžman između MMF-a i Srbije, koji ističe u januaru, podrazumevao savetovanje a ne finansijsku pomoć Fonda, te da, iako je iziskivao izvesna prilagođavanja zbog pandemije, postigao svoje ključne ciljeve.

„Ključni ciljevi PCI bili su podsticanje inkluzivnog rasta, očuvanje finansijske stabilnosti i pomoć vlastima u sprovođenju ambicioznih strukturnih reformi, uključujući očuvanje ranije ostvarenog poboljšanja fiskalne pozicije“, naveo je Martejn.

Dodao je da je ovaj program uglavnom bio u toku kada je izbila epidemija kovid-19, zbog čega su ciljevi PCI morali da budu prilagođeni kako bi se odgovorilo izazovima koje je doneo koronavirus.

Sosa je naglasio da je politički odgovor Srbije za rešavanje ekonomskih i socijalnih efekata pandemije bio veliki.

„Fiskalni paket bio je među najvećima u evropskim ekonomijama u usponu. Obuhvatio je povećanu potrošnju na zdravstvo, subvencionisaje zarada, univerzalne novčane transfere i šemu državnih garancije za bankarske zajmove malim i srednjim preduzećima“, naveo je.

Šef beogradske Kancelarije MMf-a je dodao da je Narodna banka Srbije snižavala ključnu kamatnu stopu, ubrizgavala likvidnost u bankarski sistem i uvela moratorijum na otplate zajmova.

Istovremeno, kaže, odložene su reforme za jačanje upravljanja državnim preduzećima i za razvoj tržišta kapitala, kao i reforme zapošljavanja i i plata u javnom sektoru, ali je postignut dobar napredak u modernizaciji poreske administracije, jačanju okvira javnih investicija i praćenju i upravljanju fiskalnim rizicima, mada su potrebni dalji napori.

Na pitanje kako objašnjava to što će Srbija imati najmanji privredni pad u Evropi, Sosa je podsetio na najnoviju procenu vlasti da će realno smanjenje srpskog BDP-a u 2020. iznositi samo 1,1 odsto.

„Ovaj manji pad je rezultat nekoliko faktora. Prvo, tu je snažan zamajac rasta pre početka krize od 5,2 posto u prvom kvartalu 2020. u poređenju sa istim tromesečjem 2019.“, rekao je on.

Kao drugi faktor naveo je skromno oslanjanje srpske ekonomije na sektore kao što je na primer turizam, kao i relativno veliki udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u strukturi ekonomije koje je pandemija manje pogodila, i na kraju „obiman odgovor politike na pandemiju koji je pružio podršku preduzećima i radnim mestima“.

Sosa je napomenuo da je, uprkos relativno malom padu ekonomske aktivnosti, uticaj pandemije i dalje značajan, zbog čega se predviđa za četiri procentna poena slabiji rast BDP-a u 2022. godini od onog koji je projektovan pre kovida-19.

Povodom činjenice da je Srbija jedna od retkih balkanskih zemalja koja se nije obratila MMF-u za finansijsku pomoć tokom pandemije, Sosa rekao da je Srbija uspela da podmiri svoje povećane potrebe za finansiranjem na tržištu obveznica, kako eksternom tako i domaćem.

„Posle kratkog perioda pooštravanja uslova finansiranja u aprilu, Srbija je početkom maja uspela da se vrati na međunarodna tržišta, izdavši evroobveznicu od dve milijarde evra. A u decembru je uspešno emitovala desetogodišnju evroobveznicu u vrednosti 1,2 milijarde dolara sa relativno niskim prinosom“, predočio je on.

Prema njegovim rečima, troškovi fiskalnog odgovora na krizu, zajedno s padom prihoda usled smanjene ekonomske aktivnosti, podigli su fiskalni deficit na skoro 9,0 procenata BDP-a u 2020. godini.

„Iz spoljne perspektive, potrebe platnog bilansa Srbije ostale su upravljive, uprkos naglom smanjenju doznaka i stranih direktnih investicija. Devizne rezerve su ostale uglavnom stabilne tokom 2020“, dodao je Sosa.

Na pitanje koji su glavni ekonomski izazovi Srbije u budućnosti, Martejn:je ocenio da će to biti održanje solidnog ekonomskog oporavka u 2021, kada bude istekla većina kriznih mera.

„Takođe, neizvesnost u vezi s tokom pandemije i odloženim efektima koje ona može da ima na finansijsko zdravlje preduzeća i domaćinstava i dalje je veoma visoka, zbog čega će možda biti neophodne dodatne mere podrške ekonomiji i ranjivim grupama“, navodi šef Misije MMF za Srbiju.

Takođe smatra da je potrebno ubrzati strukturne reforme kako bi se Srbija transformisala u dinamičnu tržišnu ekonomiju vođenu privatnim sektorom, što će zemlji pomoći da se dobro pripremi za uspešno pridruživanje jedinstvenom tržištu EU, što je dugogodišnja ambicija vlasti.

Martejn je na kraju rekao da su srpske vlasti izrazile zainteresovanost za daljom saradnjom i novim programom sa MMF-om ali da su jasno stavile do znanja da im nije potrebno finansiranje Fonda.

„Stoga bi mogao da usledi naslednik PCI-ja, koji bi mogao da pomogne Srbiji tokom oporavka od pandemije. Takav program podržao bi nastavak politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, uz istovremeno dalje sprovođenje strukturnih i institucionalnih reformi“, zaključio je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.