Šta izaziva osećaj anksioznosti u doba pandemije?

Iako bi dom trebalo da bude mesto gde se osećamo najprijatnije i najsigurnije, zbog mera izolacije i socijalne distance, boravak u četiri zida može da izazove nespokoj i nemir. Podaci Američkog udruženja za anksioznost i depresiju govore da anksiozni poremećaji pogađaju oko 40 miliona ljudi, što je gotovo svaka peta osoba u SAD.
Anksiozni poremećaji, kako se navodi, pogađaju više žene nego muškarce, ali i decu.

Terapeut Viljem Šreder kaže da različite stvari izazivaju teksobu u ljudima i da takvo stanje može da dovede do blagog napada panike.

Uzrok depresije i stresa može biti bilo šta što vas podseća na bivšeg emotivnog partnera (odeća ili druge stvari), a da toga niste ni svesni. Ukoliko takva sećanja izazivaju više negativnih nego pozitivnih emocija, bilo bi dobro da se rešite toga.

Takođe, postoje osobe koje ne mogu da podnesu nered u kući, pa je dovoljno da na stolu ugledaju hrpu papira i da se iznerviraju. Ljudima preosetljivim na buku već postojeće simptome mogu da pogoršaju obaveštenja na mobilnom telefonu, a rešenje je da ugase zvuk aplikacije ili da ih obrišu. Neke osobe mogu da osete veliko nezadovoljstvo i kada preko društvenih mreža posmatraju tuđe živote, prenose „Novosti“.

Šreder savetuje redovni odmor od društvenih mreža, podsetivši da ljudi imaju tendenciju da objavljuju samo ono što je lepo, pa često izostaje prava slika o njima.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.