Tri scenarija naučnika: Kako bi korona mogla da popravi svet?

Koronavirus koji trese svet već je napravio nenadoknadivu štetu i nesumnjivo je da, kad se jednom sve ovo završi, ništa neće biti kao pre. Međutim, postoji i pozitivna verzija budućnosti.

Sada je već jasno da će korona promeniti svet kakav znamo, a u tekstu koji je za portal The Atlantic pisao priznati naučni novinar Ed Jong ističe se da će korona verovatno još nekoliko godina biti deo naših života i da “moramo biti spremni na više razdoblja društvene udaljenosti”. Nakon iscrpne analize poteza SAD u borbi protiv koronavirusa, Jong pokušava da predvidi koje bi posledice mogle da budu po društvo, i, uopšte, način života.

Prvo: sezonalnost.

Koronavirusi imaju tendenciju zimske infekcije koja leti nestaje. To takođe može biti slučaj i sa SARS-CoV-2, ali – ne mora. “Veliki deo sveta s nestrpljenjem čeka da vidi šta će se – ako će se išta – s virusom dogoditi kad na severnoj hemisferi počne leto”, kaže Maja Majumder s Harvarda.

Drugo: trajanje imuniteta.

Kada se ljudi zaraze blažim ljudskim koronavirusima koji izazivaju simptome nalik prehladi, oni ostaju imuni manje od godinu dana. S druge strane, oni koji su bili zaraženi izvornim virusom SARS-a, koji je bio mnogo teži, ostali su imuni mnogo duže. Pod pretpostavkom da je SARS-CoV-2 negde na sredini, ljudi koji se oporavljaju od te bolesti mogli bi da budu zaštićeni nekoliko godina. Da bi to potvrdili, naučnici će morati da razviju tačne testove za antitela koja daju imunitet, koja sprečavaju ljude da dobiju ili šire virus.

Bilo zahvaljujući imunitetu ili očekivanoj vakcini, virusu će biti sve teže i teže da se širi, ali malo je verovatno da će potpuno nestati. Dosadašnje iskustvo sugeriše da virus može da hara svetom, izazivajući epidemije svakih nekoliko godina.

“Nadam se i očekujem da će ozbiljnost ove bolesti opadati i da će biti manje društvenih preokreta”, kaže Stiven Kisler s Harvarda. U ovoj bi budućnosti COVID-19 mogao da postane poput gripa i da se ponavlja svake zime. Možda postane i toliko uobičajen da nova deca neće ni morati da se vakcinišu.

Ipak, troškovi dolaženja do te tačke, uz što je moguće manje smrtnih slučajeva, biće ogromni.

Ekonomski šok
 
Ekonomija proživljava šok “iznenadniji i ozbiljniji nego što je iko živ doživeo”. Otprilike svaki peti čovek SAD izgubio je radno vreme ili posao. Nejednakosti će se proširiti: Ljudi s malim primanjima najteže će biti pogođeni merama socijalnog distanciranja, a najverovatnije će imati hronična zdravstvena stanja koja povećavaju rizik od teških infekcija.

2. “Mentalna pandemija”

Nakon što infekcije počnu da jenjavaju, uslediće sekundarna pandemija problema mentalnog zdravlja. U trenutku duboke strepnje i neizvesnosti ljudi su lišeni umirujućeg ljudskog kontakta. Zagrljaji, stisak ruke i drugi društveni rituali sada su opasni. Ljudi s anksioznošću ili opsesivno-kompulzivnim poremećajem su u problemu. Azijci trpe rasističke uvrede, a podstiče ih sam predsednik koji insistira da se novi koronavirus označi kao “kineski virus”. Incidenti nasilja u obitelji i zlostavljanja dece verovatno će porasti, jer su ljudi prisiljeni da borave u nesigurnim domovima. Nakon pandemije, ljudi koji se oporavljaju od COVID-19 mogli bi da budu stigmatizirani, kao što su bili oni koji su preživjeli ebolu, SARS i HIV. Zdravstvenim radnicima će trebati vremena da se izleče…

3. “Mnogo bolji svet”

Ali “postoji i potencijal za mnogo bolji svet nakon što prođemo kroz ovu traumu”, kaže Ričard Dancig iz Centra za novu američku sigurnost. Već sada zajednice pronalaze nove načine zbližavanja, čak i kad moraju ostati razdvojene. Stav prema zdravlju takođe može da se promeniti na bolje, možda konačno naviknemo da peremo ruke najmanje 20 sekundi.

Pandemije mogu biti i katalizatori društvenih promena. Ljudi, kompanije i institucije neverovatno brzo usvajaju ili pozivaju na postupke koje bi jednom mogli da postanu uobičajeni, uključujući rad od kuće, konferencijski poziv kako bi se olakšalo osobama s invaliditetom, odgovarajuće bolovanje i fleksibilni aranžmani o dečijem starateljstvu. Možda će nacija naučiti da se pripremljenost ne odnosi samo na maske, vakcine i testove, već i na politiku poštenog rada i stabilnog i za sve jednakog zdravstvenog sistema. Možda će shvatiti da zdravstveni radnici i specijalisti za javno zdravstvo čine socijalni imuni sistem i da je taj sistem potisnut, piše Jong i konstatuje da će “neki aspekti američkog identiteta možda zahtevati ponovno promišljanje nakon COVID-19”.

“Čini se da su mnoge vrednosti u zemlji delovale protiv njega tokom pandemije. Individualizam, ekskluzivnost i sklonost da činimo što god želimo i to smatramo činom otpora, doveli su do toga da su neki ljudi kad je došlo vreme da se spasavaju životi ostajanjem kod kuće, pobegli u barove i klubove. Nakon 11. septembra, Amerikanci su odlučili da ne žive u strahu. Ali SARS-CoV-2 ne zanima njihov strah, već samo njihove ćelije”.

Godine izolacionističke retorike imale su i posledice. Građani koji su Kinu videli kao daleko, drugačije mesto, u kojem su šišmiši jestivi i autoritarnost je prihvatljiva, nisu razmišljali da će oni sami biti sledeći ili da neće biti spremni. “Ljudi su verovali da će retorika koja podržava zatvaranje delovati”, kaže Vendi Parmet, koja studira pravo i javno zdravstvo na Nortistern univerzitetu. “Držimo te druge napolju i biće nam dobro. Kad imate politička tela koja se uklapaju u te ideje izolacionizma i etnonacionalizma, posebno ste ranjivi kada dođe do pandemije.”

Veterani proteklih epidemija odavno upozoravaju da je američko društvo zarobljeno u ciklusu panike i zanemarivanja. Nakon svake krize – antraks, SARS, gripa, ebola – posvećuje se veća pažnja i investira se. Ali nakon kratkog razdoblja mira, sećanja blede i proračuni propadaju. Kad se ustali novo normalno, nenormalno još jednom postane nezamislivo. Ali ima razloga misliti da bi COVID-19 mogao biti katastrofa koja vodi do radikalnijih i trajnijih promena, smatra Jong.

Pandemija COVID-19 direktno utiče na sve, menjajući prirodu njihove svakodnevice. To ga razlikuje ne samo od drugih bolesti, već i od ostalih sistemskih izazova našeg vremena. Kada vlast ometa klimatske promene, učinci se neće osetiti godinama, pa čak i tada će ih biti teško analizirati. Drugačije je kada predsednik kaže da svako može dobiti test, a dan kasnije svi ipak ne mogu.

Pandemije su demokratizirajuća iskustva. Ljudi koje bi privilegija i moć obično štitili od krize, suočeni su s karantinom, razboljevaju se i gube voljene osobe. Posledice odbrane zdravstvenih institucija, gubitak stručnosti i loša situacija u bolnicama manifestuju se na najvišem nivou.

Nakon 11. septembra svet se usredsredio na antiterorizam. Nakon COVID-19, pažnja se može preusmeriti na javno zdravstvo. Očekujte da dođe do skoka u finansiranju virologije i vakcinologije, povećanju broja studenata koji se prijavljuju na zdravstvene programe i više domaće proizvodnje medicinskih potrepština. Takve promene same po sebi mogu zaštititi svet od sledeće neizbežne bolesti.

“Zemlje koje su preživele SARS imale su svest o tome što im je omogućilo da krenu u akciju”, rekao je Ron Klajn, bivši “car Ebole”. “Trenutno najčešće izgovorena rečenica u Americi je: Nikada pre nisam video nešto takvo. To nije bila rečenica koju je neko iz Hong Konga izgovorio.”

Koje će lekcije Amerika izvući iz ovog iskustva teško je predvideti, posebno u vreme kada internet i stranački televizijski servisi nude samo vesti koje se poklapaju s predrasudama njihove publike, smatra Ilan Goldenberg, stručnjak za spoljnu politiku Centra za novu američku sigurnost. Verzije koje se nude kao zaključak, lako su zamislive i za ostatak sveta.

“Mogao bi se lako zamisliti svet u kojem većina nacije veruje da je Amerika pobijedila COVID-19. Uprkos brojnim promašajima, Trampov rejting je porastao. Zamislite da uspe da prebaciti krivicu za krizu na Kinu, proglašavajući je negativcem, a Ameriku otpornim junakom… Mogla bi se zamisliti i budućnost u kojoj će Amerika naučiti drugačiju lekciju. Zajednički duh, ironično rođen socijalnim distanciranjem, tera ljude da se okrenu prema stranim i domaćim susedima, od izolacionizma prema međunarodnoj saradnji. Zaokupljeni stalnim ulaganjima i prilivom najsjajnijih umova, radna snaga u zdravstvu raste. Djeca iz generacije C pišu školske eseje o tome kako žele postati epidemiolozi. Javno zdravstvo postaje središnje mesto spoljne politike. SAD vodi novo globalno partnerstvo usredotočeno na rešavanje izazova poput pandemije i klimatskih promena. 2030. godine SARS-CoV-3 pojavi se niotkuda i biva pobeđen u roku od mesec dana”, zaključuje se u tekstu portala The Atlantic.

(Ana Kalaba, nova.rs)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.