Upaljen crveni alarm i u sajamskoj industriji

BEOGRAD/NOVI SAD – Kriza izazvana pandemijom korona virusa upalila je „crveni alarm“ i u sajamskoj industriji kako u Srbiji, takom i širom sveta, zbog velikih gubitaka usled otkazivanja sajamskih manifestacija.

Mnogi događaji su se „preselile“ onlajn, ali je pitanje da li su kao takvi prava zamena za direktan kontakt na sajamskim manifestacijama.

Ipak, Poljoprivredni sajam u Novom Sadu biće održan, prvi put u istoriji virtuelno, i to bi trebalo da bude do kraja godine.

S druge strane, održavanje Beogradskog sajma knjiga je još neizvesno, a o tome bi ponovo trebalo da se razgovara 15. septembra.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl je ranije za Tanjug rekao da su predstavnici sajma za održavanje u predviđenom terminu u skladu sa epidemiološkim preporukama koje tada budu na snazi.

„Moje mišljenje je da je održavanje Sajma knjiga sa znatno manjim brojem posetilaca ekonomski teško održivo i za organizatora i za izdavače“, kazao je tada Karl.

Kako bi skrenuo pažnju na probleme srpske sajamske industrije, Beogradski sajam je pre dve večeri izveo celovečernji simbolični performans „Crveni alarm za sajamsku industriju“.

U toj kompaniji očekuju da će u najskorijoj budućnosti dobiti odobrenje da nastavi s radom i predlažu da se za sajamske događaje i manifestacije primene pravila koja važe za komercijalne i trgovačke delatnosti.

Polovinom marta redovno poslovanje prekinuo je i Novosadski sajam, a direktor Slobodan Cvetković kaže da je Novosadski sajam ostao bez prihoda koji se mere desetinama miliona.

„A ako govorimo o Gradu Novom Sadu i Republici Srbiji, onda pricamo o milijardama dinara koje nisu potrošene na robe i usluge“, kaže Cvetković.

Kaže da je Novosadski sajam prethodnih godina veoma dobro poslovao, da im je to omogućilo da „preguraju“ proleće, leto, dočekaju jesen, da nije bilo otpuštanja, te da će morati da uzme kredit kako bi, čim to uslovi omoguće, odmah nastavili sa redovnim poslovanjem.

Ove godine organizovani su samo Dani energetike, Sajam knjiga, Sajam obrazovanja, dok su sve druge manifestacije izostale, ukljujući i novosadski Poljoprivredni sajam, od koga se u početku nije odustajalo, kao ni od Sajma lova i ribolova i Sajma ekologije.

„Ali, kada tražite saglasnost i instrukcije za primenu i sprovođenje mera od Republickog kriznog štaba i dobijete odgovor da organizovanje sajamskih manifestacija i priredbi nije odobreno do daljeg, tada su vam ruke vezane“, kaže Cvetković.

Otkazivanje sajamskih manifestacija utiče negativno i na turizam i hotelijerstvo, pa tako direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Georgi Genov kaže za Tanjug da su sajamski gosti obično činili 20 odsto od ukupnog broja hotelskih gostiju.

Procenjuje da će na jesen gubici hotelijera biti od 15 do 20 miliona evra zbog otkazivanja događaja, odnosno 50 miliona evra zbog otkazivanja i domaćih događaja u planinskim centrima i banjama u Srbiji.

„Imamo informacije da su svi sajmovi otkazani, možda se sprodično održava neki od događaja. Tek na kraju godine videćemo koliki su gubici“, rekao je Genov.

Direktor Turističke organizacije Beograd Miodrag Popović kaže da su svi sajmovi na kojima se prezentuje Begrad otkazani.

„Generalno, sve sajamske manifestacije su otkazane. Imate preporuku i što se tiče okupljanja, kod nas imate i činjenicu da organizatori sajmova odluče da ne organizuju manifestaciju, jer nema efekata“, rekao je Popović za Tanjug.

Naveo je da su od marta svi polako „otišli“ onlajn i da se svi profesionalni kontakti i grupni susreti trenutno odvijaju na „mreži“.

„Kako mreža nije turizam, jedva čekamo da se vratimo starom poslu. Sve što radimo mi, rade i drugi, čekaju da se što pripremljeniji i što bolji pojave na tržištu kada to prilike budu dozvoljavale“, kaže Popović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.