Ovi sapuni nose veliki rizik

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) zabranila je antibakterijske sapune sa određenim sastojcima zbog toga što proizvođači nisu dokazali da su efikasni i bezbedni za dugotrajnu upotrebu. Umesto da sprovedu istraživanja kako im je predloženo pre tri godine, neke kompanija su zamenile sporne hemikalije, ali 40 odsto antibakterijskih sapuna na američkom tržištu i dalje sadrži barem jedan od 19 sastojaka sa crne liste, piše „Njujork tajms”.

Poslednji nastavak „sapunske opere” odigrao se kada je FDA objavila konačnu odluku i zabranila antibakterijske sapune sa jednim ili više od 19 aktivnih sastojaka, uključujući dva najrasprostranjenija: triklosan u tečnim i triklokarban u čvrstim sapunima. Prema nekim istraživanjima, oni podstiču razvoj otpornih superbakterija i remete hormone u organizmu. Evropska unija je 2010. zabranila upotrebu triklosana u svim proizvodima koji mogu imati dodir s hranom , a u kozmetici je njegov udeo ograničen na 0,3 odsto.

Iako se masovno koristi od osamdesetih godina, ovaj sastojak nije smanjio širenje zaraznih bolesti. Jedna analiza je pokazala da je ta hemikalija prisutna u urinu tri četvrtine Amerikanaca.

„Potrošači mogu pomisliti da su antibakterijski sapuni efikasniji, da sprečavaju širenje mikroorganizama, ali nemamo nijedan naučni dokaz da su u tome bolji od običnog sapuna i vode. Zapravo, ima podataka koji sugerišu da antibakterijski sastojci na duže staze mogu da nanesu više štete nego koristi”, navela je u saopštenju dr Dženet Vudkok, direktor Centra za evaluaciju lekova i istraživanja pri agenciji.

Kako prenosi magazin „Forbs” u onlajn izdanju, zabrana se odnosi samo na proizvode koji se spiraju vodom, a ne na antiseptičke gelove i maramice koji se koriste u zdravstvenim ustanovama. Ne odnosi se ni na niz drugih proizvoda sa triklosanom, od pasta za zube preko šampona do losiona za telo.

Za pojedine naučnike je posebno zabrinjavajuće prisustvo ovog nedovoljno istraženog sastojka u pasti za zube, jer su studije pokazale da triklosan podstiče zadržavanje jedne vrste stafilokoka u nosu. „Kolgejt total” posvađao je svojevremeno biologa Džonatana Ajsena, profesora na kalifornijskom univerzitetu Dejvis, koji se žestoko protivi da triklosan bude čak i u građevinskom materijalu i odeći, i dr Patrišu Verduin, koja radi u naučnoistraživačkom timu kompanije „Kolgejt-Palmoliv.”

FDA je dala odobrenje za ovu pastu sa obrazloženjem da je „proizvođač sproveo studije koje su pokazale da triklosan efikasno sprečava gingivitis i da je bezbedan”.

Konačna reč FDA nije iznenadila proizvođače. U decembru 2013. agencija je donela odluku da proizvođači antibakterijskih sapuna i gelova moraju da dokažu da je njihov proizvod efikasniji od običnog sapuna i bezbedan za upotrebu. Ako to ne urade, moraju da uklone reč antibakterijski i zamene sporne sastojke. Prema pisanju američke štampe, neki su izbacili triklosan iz 99 odsto svojih proizvoda, dok neki drugi nisu. Svima je ostavljen rok od godinu dana da potpuno izbace svih 19 sastojaka.

Za FDA su problematična još tri sastojka kojima je zamenjen triklosan: benzalkonijum-hlorid, benzeltonijum-hlorid i hloroksilenol. Oni nisu na listi zabranjenih, a proizvođačima je ostavljen rok od godinu dana da prilože dokaze o njihovoj bezbednosti i efikasnosti.

(J. J. K., Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.