Bezbednost vakcina za decu

Rezultati novih analiza ukazuju na to da su dečje vakcine generalno bezbedne i da je rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema veoma mali.

Šta već znamo?

Vakcinacija dece i odraslih smatra se jednim od najvećih dostignuća medicinske nauke. Vakcinama je spasen veliki broj života i znatno poboljšano zdravlje ljudi širom sveta. Tako su velike boginje gotovo iskorenjene kao bolest, a bile su infekcija opasna po život, bez mogućnosti lečenja obolelih. I mnoge druge ozbiljne infektivne bolesti, kao što je dečja paraliza, sada su izuzetno retke.

U Velikoj Britaniji većina dece se vakciniše protiv ovih i drugih bolesti u prvih nekoliko godina života. Neki roditelji ne žele, međutim, da vakcinišu svoju decu, često strahujući da vakcine mogu izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije.

Veći deo ovog „pomodarstva“ potiče iz 1998. godine, kada je jednom studijom navodno ustanovljeno da vakcina protiv boginja, zaušaka i rubeole (MMR vakcina) može izazvati autizam. Međutim, studija je bila pogrešna i sada je povučena iz medicinskog časopisa u kojem je bila objavljena. Ipak, zabrinutost roditelja i dalje postoji, uprkos brojnim studijama koje pokazuju da vakcine ne izazivaju autizam i da nose veoma male rizike za nastajanje štetnih efekata.

Problem sa vakcinama jeste u tome što su one zaista efikasne samo ako je dovoljno ljudi vakcinisano, tako da se bolesti ne mogu lako širiti među ljudima koji nisu vakcinisani. Lekari to zovu „imunitet stada“. Ako u nekoj sredini mnogo ljudi nije vakcinisano, može doći do izbijanja ozbiljnih epidemija. Nešto slično se desilo u zapadnim zemljama u poslednjih nekoliko godina, posebno sa malim boginjama i velikim kašljem.

Kako je nova studija urađena?

Američki istraživači uradili su detaljan pregled velikog broja istraživanja kako bi ažurirali podatke o bezbednosti dečjih vakcina. Pregledano je 20.000 naučnih radova i sažeti nalazi 67 najkvalitetnijih studija.

Rezultati

Istraživači su otkrili da je vakcinisanje dece generalno bezbedno, sa veoma malim brojem mogućih ozbiljnih komplikacija. Nisu pronašli nikakvu vezu između vakcina i autizma, ali bilo je, u malom broju slučajeva, neželjenih efekata nekih vakcina.

• Neke vakcine ponekad mogu da izazovu male kratkoročne nuspojave, uz crvenilo i otok na mestu vakcinisanja i blage bolove u stomaku od vakcine protiv gripa.
• Deca ponekad mogu dobiti visoku temperaturu nakon određenih vakcina, kao što je slučaj sa MMR vakcinom i vakcinom protiv zapaljenja pluća. Mogući su i sledeći simptomi: kratkotrajan gubitak svesti deteta (nekoliko sekundi), drhtavica ili grčevi. Neki od ovih simptoma mogu biti zastrašujući za roditelje, iako su veoma retki i veoma retko ostavljaju posledice. Većina dece oporavi se u potpunosti bez ikakve terapije. Mogućnost za napade je veoma mala. Jedna studija vakcine protiv pneumonije došla je do rezultata da deca uzrasta od 16 meseci imaju najveće šanse za ovakve napade, ali čak i kod ove dece verovatnoća za napad je mala, tako da je samo četrnaestoro dece imalo febrilni napad na svakih 100.000 doza vakcina.
• Za neke druge vakcine istraživanja su pokazala da postoji mogućnost od nastanka komplikacija kod petoro dece na 100.000 doza vakcine.

Koliko je pouzdano istraživanje?

Pregled daje pozitivno mišljenje o vakcinama za decu, što ukazuje na to da su vakcine za decu veoma bezbedne. Stručnjaci ističu da ovo istraživanje možemo smatrati pouzdanim.

Šta to znači za nas?

Ako ste roditelj malog deteta, možete uvideti da su ovi rezultati ohrabrujući.

Verovatno ne postoji lek bez neželjenih efekata, a to isto važi i za vakcine. Možemo da navedemo primer aspirina, koji se godinama uspešno koristi, a i on ima neželjene efekte po neke ljude.

Iz rezultata ove studije možemo zaključiti da su opasnosti po decu od vakcina mnogo manje u poređenju sa opasnostima nevakcinacije.

Niko ne može da vam obeća da vakcinacija neće izazvati neželjene efekte kod vašeg deteta. Međutim, autori ove studije ukazuju na to da su šanse za neželjene efekte veoma male, da je rizik veoma mali, a ako se deca ne vakcinišu – opasnosti su velike.

I u našoj zemlji postoji stav da ne treba vakcinisati decu, što može predstavljati veliku opasnost po buduće generacije. Mnogi zaboravljaju da je u našim krajevima ranijih decenija bila velika smrtnost dece baš zbog toga što nisu postojale vakcine, pa su onda harale razne bolesti.

Podsećamo roditelje da su i oni i njihovi roditelji primali redovne vakcine i da u našem okruženju nije bilo nikakvih komplikacija od vakcina (ili ih je bilo veoma malo), pa zato ni potomke ne treba izlagati većem riziku.

Podsećamo na još jedan aspekt vakcinisanja ili nevakcinisanja: kada naše „nevakcinisano“ dete ode u neku drugu zemlju, može biti izloženo velikom riziku, jer ako su tamo svi vakcinisani i postoji infekcija, njima neće biti ništa, a naše dete će biti zaraženo.

Ako imate bilo kakvih dilema ili pitanja u vezi sa vakcinacijom deteta, najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom. Ako sumnjate u „ispravnost“ vakcine, uvek sve možete proveriti kod lekara ili nadležnih službi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.