najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Kućna nega bolesnika

Često se dešava da bolesnika treba negovati i lečiti u kućnim uslovima, bez obzira na to da li je u pitanju dete ili odrasla osoba. To se obično dešava kada su u pitanju neke lakše bolesti ili povrede, oporavak, kućna nega posle bolničkog lečenja ili posle neke hirurške operacije (intervencije).
Većina nas zna šta treba raditi u takvim situacijama jer najčešće dobijemo savete od medicinskog osoblja. Pa ipak, ima postupaka koje treba uraditi a da nam medicinski radnici nisu na njih skrenuli pažnju ili smo to prosto ispustili iz vida.
Za one koji ne znaju šta treba činiti iznosimo neke informacije i savete, a za one koji su upućeni u ovu problematiku, ovo je prilika da se podsete.
Za negu bolesnika potrebna je dobra volja i strpljivost, ali i postupci po lekarskim pravilima, kako bi se bolesniku stanje popravilo, a ne pogoršalo.
Osnovno je da se bolesniku, dok je na oporavku, obezbedi duševni i telesni mir, što podrazumeva udobnost, čistoću i tišinu.
Osoba ili osobe koje pomažu bolesniku i neguju ga treba da budu zdrave i da održavaju ličnu higijenu kako se bolesniku ne bi pogoršalo stanje novom dodatnom infekcijom.
Bolesniku treba obezbediti čistu postelju i posteljinu, kao i čisto rublje i odeću. Odeću i posteljinu treba redovno prati.
Negovanu osobu treba hraniti (obezbediti hranu) odgovarajućom hranom, a jelo i posuđe teba da su čisti. Bolesniku treba davati hranu u količinama koje je odredio lekar. Hrana treba da je lako svarljiva, sa dosta tečnosti i puna vitamina i minerala. Sa hranom ne treba preterivati (naročito kod dece), jer previše hrane može izazvati muku ili povraćanje, ili pak doprineti gojenju i pogoršanju zdravstvenog stanja.
Najvažnije je sprovoditi terapiju koju je propisao lekar: davanje lekova u propisanim količinama i u propisano vreme, eventualno previjanje i obrada rane na vreme i po propisanoj proceduri, obloge po potrebi i drugo.
Bolesnik treba što više da leži i da se odmara, a fizičkim aktivnostima da se bavi samo u onolikoj meri koliko lekar smatra da je potrebno. Postelja treba da bude prilagođena i bolesniku i bolesti, da je udobna i da je, po potrebi, podignuta glava.
Bolesnička soba treba da je svetla (nikako previše svetla), prozračna, da se redovno čisti i provetrava i da nije izložena buci. Leti i kada je toplo vreme, prozori treba da su ili otvoreni ili odškrinuti, kako bi u prostoriju ulazio čist vazduh i kiseonik, a količina bakterija se smanjila.
Bolesnika treba utopliti u potrebnoj meri i zaštititi ga od promaje i vlage.
Soba ne treba da bude ni previše topla ni previše hladna (najoptimalnija temperatura 16-20 stepeni Celzijusovih).
Poželjno je malu decu i kućne ljubimce držati dalje od bolesnikove sobe i kreveta.
Ukoliko može, sam ili uz malu pomoć ukućana, bolesnik treba da održava ličnu higijenu svakodnevno: pranje ruku, umivanje i pranje ruku pre jela, pranje zuba, češljanje. Kupanje, tuširanje, pranje kose ili brisanje vlažnim peškirom (u zavisnosti od stanja bolesti i pokretljivosti pacijenta) treba sprovoditi svakodnevno ili na nekoliko dana, zbog toga što bolesnik dugo leži i znoji se.
Kada je stanje bolesnika takvo da iziskuje podizanje ili nošenje, to treba činiti pažljivo. Bolesnika treba podizati odozdo, ispruženim rukama, i ne dodirivati bolno mesto.
Pri vršenju male ili velike nužde, treba pomoći bolesniku, ukoliko ne može sam da se kreće. O boji i izgledu mokraće treba voditi računa, jer to može biti pokazatelj oporavka ili pogoršanja stanja, kako bi lekar na vreme intervenisao.
Obično bolesnicima treba kontrolisati telesnu temperaturu (termometrom) nekoliko puta dnevno, a ona treba da se kreće od 36,3 do 36,9 stepeni Celzijusovih.
Na lekarsku kontrolu treba ići na vreme, ukoliko u okviru lečenja već nije regulisano da lekar ili medicinsko osoblje obilaze pacijenta u potrebnim vremenskim intervalima…

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike