Ovaj vitamin od vitalnog je značaja, ali se kosi sa savremenim načinom života

Preporuke lekara koje su donedavno važile a odnosile se na uzimanje vitamina D – usmeravane su na nedostatak tog vitamina kod trudnica, porodilja, starijih osoba i osobe koje uopšte ne izlaze na sunce.

Najnovija istraživanja iz Velike Britanije donose podatak da bi svi trebalo da razmotre uzimanje vitamina D, a naročito u kasnu jesen i zimi. Vitamin D je važan za zdravlje kostiju, zuba i mišića, a glavni prirodni izvor ovog vitamina jeste izlaganje suncu. To ne znači sunčanje kao na moru već takozvano sigurno izlaganje suncu, što podrazumeva kraći period boravka na suncu bez krema za sunčanje.

Previše izlaganja suncu može dovesti do rizika od raka kože. Vitamin D se takođe nalazi i u hrani (masna riba, žumance, mleko, mlečni proizvodi, žitarice i slično). Istraživanje je pokazalo da u Velikoj Britaniji 23% odraslih od 19 do 64 godina, 21% starijih od 65 godina i 22% dece od 11 do 18 godina ima nizak nivo vitamina D u krvi.

Istraživanje navodi da svaka zemlja zbog geografskog položaja ima drugačije vreme izloženosti suncu, pa podaci iz Britanije nisu merodavni za neke druge zemlje gde je sunce jače u periodu između oktobra i marta meseca. Takođe, osobe tamnije puti, kao i osobe koje iz kultnih ili verskih razloga prekrivaju telo, imaju manjak vitamina D.

Zdravstveni zvaničnici Velike Britanije preporučuju dnevni unos od 10 miligrama vitamina D u ishrani ili kao dodatak ishrani. Ovakva preporuka doneta je jer se nije mogla utvrditi prosečna izloženost suncu pojedinca u Velikoj Britaniji. Takođe, dodatak ishrani vitamina D preporučuje se tokom cele godine osobama sa tamnom bojom kože (afričkog, afro-karipskog i južnoazijskog porekla).

Deci uzrasta od 1 do 4 godine isto bi trebalo davati 10 miligrama vitamina D kao dopounu ishrani svakog dana tokom cele godine, dok bebama do godinu dana treba davati od 8,5 do 10 miligrama vitamina D, u zavisnosti od veličine i težine bebe.

U mnogim zemljama vitamin D se u zdravstvenim ustanovama besplatno deli (za trudnice i decu), ali bez obzira na to, vitamin D je lako dostupan svima u apoteci, prodavnicama zdrave hrane i supermarketima.

Napomene

Komentari povodom novih smernica i preporuka za vitamin D uglavnom su pozitivni sa osvrtom na moguće revidiranje izveštaja za bebe do 6 meseci i godinu dana.

Postoje različiti komentari, mišljenja i saveti kako treba hraniti odojčad i bebe do godinu dana, pa je zato teško prihvatljiv dodatak vitamina D ishrani jer mnogo beba ima redovan unos normalnim obrokom. Međutim, svi su saglasni da podizanje nivoa svesti kod ljudi o vitaminu D može samo doprineti opštem zdravlju.

Da li iza istraživanja i preporuka stoji lobi proizvođača vitamina – nije nam poznato, ali je vrlo verovatno da i toga ima. Mnogo je zdravije da se vitamin D unosi u organizam kroz hranu, a ne kroz tablete.

Podsećamo na prirodne izvore vitamina D: mleko, mlečni proizvodi, riblje meso, žumance i integralne žitarice.

Ono što istraživači nisu potencirali u peporukama jeste činjenica da nas je savremeni način života „odvojio“ od prirode i prirodnog svetla pa i zato imamo manjak vitamina D. Činjenice govore da sve manje vremena tokom dana mi i naša deca provodimo na dnevnom svetlu, otvorenom prostoru i u prirodi. Deca se sve manje igraju napolju tokom dana, a i tokom vikenda malo vremena provodimo u prirodi. Nekoliko dana godišnjeg odmora na jakom suncu sa kremama sa visokim faktorom zaštite ne može da nam obezbedi potrebne količine vitamina D.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.