Slobodno vreme, posao i zdravlje
Posao u privatnim preduzećima ili kompanijama danas uglavnom svuda u svetu, pa i kod nas, iziskuje dosta napornog rada. Slobodno vreme ili vreme koje imamo posle rada podrazumeva period vremena koji bi trebalo posvetiti sebi ili najbližima. Koliko korisno provodimo slobodno vreme i kako ono utiče na posao – pokazuju sledeće dve studije.
Ove dve studije bavile su se pitanjima ravnoteže između posla i slobodnog vremena.
Ravnoteža posla i života
Prva studija sa Univerziteta Birbeck prikazala je, iz psihološke perspektive, za koju se malo zna, šta ljudi podrazumevaju pod slobodnim vremenom, da li ga uopšte imaju i kako ga koriste.
Istraživači su angažovali 18 osoba (muškaraca i žena) prosečne starosti 44 godine, da vode dnevnik o shvatanju i iskustvu o „svom vremenu“ u periodu od mesec dana. Potom su angažovali 344 radnika i zatražili im da popune upitnik:
- Kako su usaglasili radno i slobodno vreme?
- Kakav je odnos u porodici?
- Koliko su angažovani na poslu?
- Da li su zadovoljni životom?
Rezultati
Rezultati o „mom vremenu“ variraju od 3 sata nedeljno do 50 sati nedeljno.
Kvalitet za „moje vreme“ ocenjen je na sledeći način:
- vrlo dobro 8%
- dobro 40%
- prosečno 42%
- loše 9%
- veoma loše 1%
Kvalitet, ne kvantitet
Analiza je pokazala da su ljudi s najkvalitetnijim slobodnim vremenom (8%) uspostavili najbolju ravnotežu između posla i slobodnog vremena, da uz to imaju dobar porodični život i bolje su angažovani na poslu.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da su ljudi „moje vreme“ bolje i češće koristili kao neku aktivnost nego kao odmor. Neki su se najbolje opuštali radeći kućne poslove, neki u prirodi, a neki su svoje slobodno vreme posvetili volontiranju.
Dr Almuth zaključuje da ovo istraživanje pokazuje da ljudi svoje slobodno vreme koriste kao aktivnost (ne mora da bude odmor) koja bolje psihološki deluje na njih same, na odnose u porodici, kao i na angažovanost sutradan na poslu.
Daljinski rad
Druga studija je analizirala efekte na ljude koji koriste laptopove, smart telefone i druge uređaje na poslu, ali i van posla, i stalno su „aktivni“ po potrebi poslodavca. Analiza je trebalo da utvrdi da li je to tehnološko povezivanje štetno za balans između posla i slobodnog vremena, kako utiče na vreme mirovanja i da li rad van radnog mesta olakšava posao.
Na osnovu analize čak 63 prethodno sprovedene studije u kojima je učestvovalo 50.000 zaposlenih, utvrđeno je da su ljudi verovali da će im dostupnost posla van radnog vremena povećati fleksibilnost i efikasnost sutradan na poslu, kao i da njihovi poslodavci očekuju od njih da budu dostupni danonoćno.
Satnica i stres
Ostati aktivan na poslu i van radnog vremena samo na prvi pogled povećava efikasnost i fleksibilnost. Dugoročno gledano, takva aktivost štetno utiče na koncentraciju i zdravlje zaposlenog, najviše na stres, a samim tim remeti i balans između posla i slobodnog vremena, pa može doći do velikih grešaka i propusta u samom poslu.
„Poslodavci i zaposleni treba da korišćenjem tehnologije smanje negativne i štetne efekte kako na posao, tako i na zdravlje“, kaže na kraju vodeća autorka druge studije Svenja Schlachter.
Rezime
Obe studije pokazuju da poslodavci zaposlenom treba da pomognu i daju mu slobodno vreme, jer će tako i dobit poslodavca biti veća.
I ova istraživanja pokazala su da fizičke, ali i psihičke mogućnosti, imaju granice, pa je ljudima potreban svakodnevni, nedeljni i godišnji odmor, kako bi se odmorili i sačuvali zdravlje, a na poslu pružili maksimum. Dokazano je više puta da je „preumoran radnik“ sklon povredama na poslu, više greši i lakše oboli tokom vremena (pad imuniteta, stres…).
To samo potvrđuje stare naučne tvrdnje da je svakom radniku u toku dana potrebno određeno vreme za rad, odmor i porodicu i određeno vreme za spavanje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.