Šta održava pamćenje?

Ako se starije osobe tokom života ili u kasnijem dobu bave nekom umetnošću, nekim zanatom ili su društveno aktivne – to utiče na razvoj njihovog pamćenja i razmišljanja u kasnijem delu života – navodi se u rezultatima studije.

Studiju je radila Američka akademija za neurologiju, obuhvatila je 256 ljudi, pri čemu je prosečna starost ispitanika bila 87 godina. Svi oni imali su problem sa pamćenjem i razmišljanjem na početku studije i svi su bili pitani da li učestvuju u umetnosti (slikanju, crtanju), u nekom zanatu (šivenje, obrada drveta, grnčarija) ili društvenim aktivnostima (pozorište, bioskop, kompjuter, čitalački klub).

Nakon 4 godine, kod 120 ljudi pojavilo se pogoršanje, dok je kod onih koji su imali neko interesovanje bilo manje šanse za neki od navedenih problema.

Tako je kod 73% ljudi u srednjim godinama i kod starijih ljudi koji su se bavili umetnošću bilo manje šanse za neki vid problema u odnosu na ljude koji nisu učestvovali u umetnosti. Takođe, između 50% i 55% je smanjen rizik od blagog kognitivnog oštećenja kod ljudi koji su imali društvenu aktivnost i koristili računare.

Autor studije navodi da je važno da se nađu promene u načinu života koje mogu da pomognu u otklanjanju problema.

Dr Lora Fips kaže da ova studija ukazuje na to da se sposobnost razmišljanja i održavanje sećanja postiže ako su ljudi mentalno aktivni. Studija povezuje umetnost i aktivnost, smanjuje rizik od blagog kognitivnog oštećenja, posebno kod žena.

Pored poznatih stvari poput zdrave ishrane, vežbanja, dobrog pritiska i normalne težine – studija nije povezala problem demencije sa načinom razmišljanja kod ljudi. Navodi se da je studija dokaz da održavanje aktivnosti mozga nekim zanatskim ili socijalnim aktivnostima pomaže pri problemima sa pamćenjem (memorijom).

Na kraju se navodi da još uvek nije utvrđena uticaj upotrebe računara na pamćenje i da bi rezultati nekih širih istraživanja o tome mogli biti zanimljivi za naučnike.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.