Pušači su najzagriženija armija

U svetu puši čak milijarda ljudi, a 80 odsto uživalaca u duvanskim proizvodima su muškarci. Najmanje se puši na severu, tačnije u Norveškoj i na Islandu, a stanovnici istočne i jugoistočne Evrope su najstrastveniji pušači na svetu. Rekorderi u konzumiranju cigareta su stanovnici Grčke, Bugarske i Srbije. Poslednje validne analize govore da stanovnik Grčke godišnje popuši, u proseku, skoro 3.000 cigareta, a Srbin stotinak manje. Dnevno za cigarete u Srbiji se potroši 4.100.000 evra, godišnje – milijardu i po evra.  Šta bi sve moglo s tim ušteđenim novcem da se učini?

Prema podacima ove poražavajuće statistike, u Srbiji puši svaki treći muškarac, svaka četvrta žena i svaki sedmi adolescent. Čini se da je možda i najalarmantnija činjenica da se u neslavnom klubu pušača nalazi i svaka treća trudnica! Jedna naučna studija je otkrila kako 43 odsto žena prestanu da puše u trudnoći, ali nastave sa štetnom navikom nakon što rode dete.

Cigareta sadrži više od 4.000 hemikalija, od toga je najmanje 250 štetno po zdravlje, a više od 50 je kancerogeno. U Srbiji svake godine od raka pluća oboli više od 4.000 osoba, a pušenje je najčešći uzrok toga. Svake godine u Evropi od bolesti povezanih sa pušenjem umre 700.000 ljudi, u Srbiji više od 16.000.

Duvan su u Evropu iz kolonizovane Amerike prvi doneli Španci i Portugalci 1518. godine. Najveće zasluge za njegovo širenje po Evropi ima francuski diplomata na portugalskom dvoru, Žan Nikot, po kome potiče i naziv glavnog sastojka duvana – nikotin,  latinski Nicotiana tabacum.

Duvan počinje da se gaji u Evropi 100 godina kasnije, od 1592. godine. U početku se duvan u Evropi nije koristio za pušenje, već kao dekorativna i lekovita biljka. Verovalo se da je duvan lekovit i smatralo se da umanjuje tegobe reumatizma, glavobolje, zubobolje i probleme sa očima. Kao sredstvo uživanja prvo su se pojavile cigare, zatim se konzumirao duvan u luli, a na kraju cigarete sa papirnim omotom, od 1739. godine. Nedugo posle početka upotrebe duvana kao sredstva za uživanje počele su i rasprave o njegovoj štetnosti. Prva zabeležena polemika o štetnosti duvana bila je 1604. godine u Engleskoj. Tadašnja medicina je uspela da ubedi kralja da je „duvan štetan za čula vida i mirisa, da uništava mozak i pluća i da čovek može da pocrni od konzumiranja duvana“. Od tada, Engleska je propisala nove direktive po kojima se uvodi veća tarifa na svaki kilogram duvana uvezen u Englesku. Za vreme jednog od francuskih kraljeva iz dinastije Luj, za pušenje se dobijala i smrtna kazna. Međutim, ni to nije pomoglo da se iskoreni pušenje u Francuskoj. Duvan su na Balkansko poluostrvo doneli Turci početkom 17. veka. Fabrička prerada duvana u Srbiji počela je u drugoj polovini 19. stoleća.

Veliki broj pušača je svestan da pušenje škodi zdravlju, ali nisu dovoljno uporni da ostave cigarete. Svakome ko želi da ostavi pušenje potrebni su dobra volja i plan.

U Srbiji postoji i deluje Savez za borbu protiv pušenja, u svakom većem gradu osnovana su savetovališta u istu svrhu, već pet godina na snazi je veoma restriktivan zakon koji zabranjuje pušenje na javnim mestima, a u ustanovama a u ugostiteljskim objektima je uživanje u duvanskom dimu dozvoljeno samo u obeleženim prostorijama. Zbog nedovoljnog inspekcijskog nadzora, mali su efekti tog zakon.

Bez obzira na to što pušenje skraćuje životni vek i dovodi do mnogih bolesti, mali broj ljudi uspeva da se s ovom lošom navikom izbori na duge staze jer hvatanje ukoštac s ovim problemom nije nimalo lako. Neki uspeju sami da ostave cigarete, drugi pribegavaju sve brojnijim metodama za odvikavanje, neki piju tablete, koriste flastere, hipnozu, neki se obraćaju psihologu za pomoć. Bilo kako bilo, odvikavanje od cigareta zahteva na prvom mestu snažnu volju i jak karakter. Kod svakog višegodišnjeg uživaoca nikotina koji krene u borbu s ovim porokom javiće se neminovno i nikotinske krize. One su praćene razdražljivim stanjem, nervozom i nepredvidivim promenama raspoloženja. Međutim, kako vreme odmiče, simptomi jenjavaju, kažu psiholozi, ali je problem što većina ljudi, čim se javi kriza, odustane.

(Ozren Milanović, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.