U trendu

Koliko se seks promenio u poslednjih nekoliko decenija?

Već trideset godina seksualna terapeutkinja Denise Knowles pomaže parovima koji imaju problema u vezi, naročito u spavaćoj sobi.

Za to vreme se nagledala svega i čula štošta, a ovih dana priznala je da su se seksualne navike, ali i problemi koji u vezi s tim muče parove, uveliko promenili tokom tri decenije.

Za početak, Knowles kaže kako ljudi, kada je seks u pitanju, danas imaju toliko mnogo opcija da se često osećaju zbunjeni. Pre trideset godina, otkrila je, javljali su joj se uglavnom pojedinci s telesnim problemima poput erektilne disfunkcije, boli prilikom snošaja ili preuranjenom ejakulacijom. Međutim, sada je njen posao, kako ga je nazvala, „bio-psiho-socijalna terapija“, piše ugledni britanski The Guardian.

Sve je, ističe, postalo mnogo komplikovanije.

Kolumnist Dan Savage takođe godinama pomaže svojim čitaocima oko seksualnosti, a kaže da su pitanja koja mu šalju bitno drugačija.

Ranije su me pitali gde je najbliži svingerski klub, a sada svaki takav klub ima svoju internet stranicu – pojašnjava promene autor kolumne Savage Love (zgodna igra reči, s obzirom da je njegovo prezime ujedno i engleska reč za divljaka, pa se naziv kolumne može čitati i kao Divlja ljubav).

Autor otkriva kako su ranije ljudi često pitali je li nešto u seksu normalno, dok danas shvataju da svatko ima svoje fetiše i fantazije te se više ne zamaraju s definicijom normalnosti.

Zanimljivo, uprkos sve bizarnijim fetišima i šarolikoj ponudi različitih igrački, pomagala, poza i perverzija, ljudi se sve više okreću arhetipskom seksu u misionarskoj pozi, otkrio je autor.

Međutim, iako se ljudi više ne dele na „normalne“ i „nenormalne“ kad je seks u pitanju, javio se puno veći problem.

Ljudi se previše upoređuju jedni s drugima, sa svojim prijateljima, medijskim ličnostima i onime što društvo očekuje, bez obzira da li je ono što se očekuje realistično ili ne. Nikada u istoriji nismo imali različitije poglede na seks, ali i sve što uz seks dolazi – pol, identitet, odnose, vezu – kaže seksualna terapeutkinja Pamela Stephenson Connolly.

Mnoge to „paralizuje“ te postaju aseksualni. Suočeni sa standardima koje nameće sve dostupnija pornografija, bombardovani informacijama s društvenih mreža i prikovani za svoje pametne telefone, ljudi su sve više suočeni sa seksualnim teškoćama zbog čega su seksualni terapeuti postali izrazito tražena roba na tržištu, iznosi Guardian.

– Svaki psihoseksualni terapeut kojeg poznajem ima listu čekanja – otkriva Kate Moyle u čiju londonsku ordinaciju dolazi sve više mladih u dvadesetim i tridesetim godinama života. Mnogi od njih imaju problem s erekcijom.

– Nikad nisam videla toliko mnogo mladih ljudi koji imaju problema s postizanjem orgazma – kaže Caroline Lovett, medicinska sestra koja se područjem seksualnog zdravlja bavi već 35 godina.

Nekada je to, dodala je, bio problem starije populacije, a danas je sve više mladih kojima je problem postići kvalitetnu erekciju i orgazam.

– Polako shvatamo da se stvorila generacija mladih muškaraca kojima je lakše razviti odnos s tehnologijom nego stvarnom osobom – smatra Lovett koja veruje da je jedan od krivaca za takvu situaciju pornografija.

Poziva se i na studiju sprovedenu 2016. koja je otkrila da je pornografija na istom nivou s problemima u seksu. Seksualne fantazije razvijene promatranjem pornografije teško je ispuniti u stvarnosti, zbog čega mnogo konzumenata pornografije stvarni odnos smatra razočaravajućim.

Pornografija sve više utiče i na žene koje razvijaju seksualne poremećaje u širokom dijapazonu – od nerealnih očekivanja da će ih partner do vrhunca dovesti za deset sekundi kao glumicu na porno filmu, do preterane opsesije partnerovim zadovoljstvom, pa sve do podatka da se žene sve češće osećaju kao da je analni seks nešto što se samo po sebi podrazumeva. Ti poremećaji, koji ulaze u spektar anksioznosti, mogu se i fizički manifestovati u obliku vaginizma, odnosno nevoljnog grčenja mišića koje sprečava penetraciju.

Opsežna Guardianova analiza današnje seksualnosti uključila je i psihološkinju dr Lindu Papadopoulous koja je u svojoj studiji iz 2010. ustvrdila kako su dečaci i devojčice suočeni s pritiskom da „moraju“ pratiti polarizovane rodne stereotipe. Dating aplikacije stvorile su, rekla je ona, privid neograničene mogućnosti izbora zbog čega se mnogi, suočeni s neuspehom, osećaju loše.

Psihološkinja ističe kako su slične aplikacije potpuno promenile neke sisteme vrednosti, zbog čega ljudi misle da imaju šanse sa svakim koga vide na aplikaciji, dok, na primer, ne bi tako razmišljali u klubu prepunom (stvarnih) ljudi.

Stručnjakinja Cate Mackenzie ima, pak, sve više slučajeva onih koji do svoje tridesete ili čak četrdesete godine života nikada ne stupe u seksualni odnos. Upozorava i kako, kada do toga dođe, seks bude loš i kratkotrajan.

– Nekima je čak i deset ili dvadeset minuta previše. Izloženi smo brojnim distrakcijama, naročito kada je u pitanju tehnologija. Zato većina terapeuta kao prvi savet ističe potpuno izbacivanje tehnologije iz spavaće sobe. Ako se ujutro, još u krevetu, prvo uhvatite za mobilni telefon, to vam mnogo govori – dodala je.

List navodi i kako su se razvodi parova starijih od 50 godina u Sjedinjenim Američkim Državama udvostručili od devedesetih, dok je razvod parova starijih od 60 godina za 70 odsto češći nego što je to bilo 1991.

Istraživači su otkrili i kako uprkos sve manjoj stigmatizovanosti seks ostaje tabu.

Nalazimo se u tom neobičnom paradoksu u kojem svi izgledaju kao da se stalno seksaju i pričaju o seksu, a u stvarnosti nema normalnog razgovora o tom pitanju – kaže Lovett zaključujući kako je nužna još snažnija seksualna edukacija, čak i odraslih.

(Danas Online / Jutarnji.hr)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike