Pošast modernog doba: morate je kontrolisati, inače – teško vama!

Stres je normalna psihološka i fizička reakcija organizma na zahteve savremenog načina života. Istraživanja pokazuju da sve veći broj ljudi u svetu doživljava probleme usled stresa.

Stres je u stvari reakcija mozga – neka vrsta alarmnog sistema za zaštitu organizma. Kada naš mozak vidi pretnju, on signalizira telu da se oslobodi „rafal hormona“ kao goriva za odgovor na pretnju. Stručnjaci to slikovito objašnjavaju kao „predlog organizmu“ kroz reči „bori se ili beži“.

Kada pretnja nestane, telo treba da se vrati u opušteno stanje. Non-stop izloženost stresu usled „modernog“ života znači da se naš alarmni sistem retko isključuje.

Upravljanje stresom

Zato je upravljanje stresom veoma važno i to je svojevrstan alat za ponovno uspostavljanje alarmnog sistema za zaštitu organizma.

Bez upravljanja stresom telo je uvek na visokom stepenu pripravnosti, što tokom vremena dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Ne treba čekati da negativan uticaj stresa ugrozi naše zdravlje, već na vreme početi sa praktičnim tehnikama za upravljanje stresom.

Svakodnevnica

Da li znate nekoga u svom okruženju ko nije s vremena na vreme pod stresom? Tempo savremenog života čini upravljanje stresom neophodnom veštinom.

Mnogi ljudi svakodnevno žongliraju sa raspodelom odgovornosti između: posla, karijere, materijalnih vrednosti, kućnih obaveza i porodičnih odnosa. Učenje da identifikujete probleme, šta je bitno a šta je hitno, i nađete rešenja – jeste ključ za uspešno smanjenje stresa.

Kako?

Prvi korak u uspešnom oslobađanju od stresa jeste odluka da se krene sa upravljanjem stresom i praćenjem nivoa stresa.

Kada počnete praćenje nivoa stresa, sledeći korak je identifikovanje šta vaš stres izaziva.

Kada i u kojim situacijama imate najviši nivo stresa?

Neki uzroci stresa mogu se lako identifikovati: pritisci na poslu, problemi u vezi ili finansijske teškoće. „Sitne“ dnevne obaveze , kao što su putovanje do posla, organizovanje čuvanja dece ili svakodnevne „druge“ obaveze na poslu, mogu da povećavaju nivo stresa.

I pozitivni događaji mogu biti stresni. Ako ste se venčali, počeli novi posao i kupili novu kuću-stan-kola u istoj godini, to može uticati na povećanje vašeg stresa. Negativni događaji generalno stvaraju veći stres, ali procenite i uticaje pozitivnih promena na svoj život. Ako primetite da su vam se i nemili i pozitivni događaji nagomilali, onda malo „odvadite“ tako što će te neke događaje odložiti za kasnije, kada se „situacija smiri“.

Kako kontrolisati stres?

Kada ste identifikovali okidače svog stresa, možete početi sa razmišljanjem o strategijama za bavljenje njima. Identifikovanje aspekata koji utiču na stres i uočavanje situacija koje možete da kontrolišete dobra je polazna tačka.

Na primer, probleme sa spavanjem možda možete rešiti isključivanjem televizora kada su večernje vesti, pa tako nećete čuti uznemiravajuće vesti. Ujutru pre polaska na posao nemojte slušati (gledati) jutarnje vesti – tako će te dan početi sa manje napetosti, a „loše“ vesti ćete čuti kasnije.

Na primer, visoke zahteve na poslu ili kada je voljena osoba bolesna – možda ćete moći da promenite adekvatnim reagovanjem i promenom rasporeda aktivnosti.

Možete tražiti pomoć i podršku od porodice i prijatelja. Možda ćete dobiti savet, kako su oni rešavali slične situacije u životu.

Ne treba zaboraviti da se održavanjem zdravog načina života može telu pomoći da se izbori sa stresom: jesti zdravu hranu, redovno vežbati i dovoljno spavati. Vođenje zdravog načina života zaista će vam pomoći da upravljate periodima velikog stresa.

Pojedine stresne situacije razvojem događaja mogu nestati iz vašeg života, ali upravljanje stresom ne ide brzo i to nije lek koji će vas izlečiti preko noći. Tekućom praksom i promenama u životnom stilu, možete da naučite da upravljate svojim nivoom stresa i povećate svoje sposobnosti da se izborite sa životnim izazovima.

Tehnike relaksacije

Tehnike opuštanja su bitan deo upravljanja stresom. Svakodnevnim opuštanjem vi ćete neke stresne situacije i događaje postepeno staviti na niže liste prioriteta. Svako treba da se povremeno opusti i na taj način se „napune baterije“. Možda nećete otkloniti uzroke, ali ćete ih možda odložiti ili ćete organizam pripremiti da napore kasnije lakše prebrodite.

Relaksacija je od neprocenjivog značaja za održavanje zdravlja i blagostanja i „popravke“ štete koju nam nanosi stres.

Skoro svaka osoba može imati koristi od učenja tehnika relaksacije. Tehnika opuštanja može pomoći da se uspori disanje i da fokusirate svoju pažnju na sadašnjost.

Uobičajene tehnike opuštanja uključuju meditaciju, taj-či i jogu, ali postoje i drugi aktivni načini za postizanje opuštanja. Na primer, šetnje na otvorenom prostoru, lov, ribolov, planinarenje ili učestvovanje u nekim sportskim aktivnostima (makar i kao posmatrač) može delovati opuštajuće i smanjiti stres.

Dnevni odmor, nedeljni odmor i pravilno iskorišćen godišnji odmor od davnina su poznati „lekovi“ da se organizam i fizički i mentalno odmori i oporavi kako bi mogao da se bori sa predstojećim aktivnostima i stresnim situacijama

Nije bitno koju ćete relaksacionu tehniku izabrati. Bitno je da izaberete tehniku koja vama odgovara i koja kod vas ima rezultate, a da redovno postižete opuštanje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.