Sada, krajem maja i početkom juna, nastupa tačno onih nekoliko dana kada se mladi oraščić još uvek seče nožem lagano, kao mlada jabuka. To je jedini momenat u godini kada domaća orahovača za štitnu žlezdu ima smisla – sve ostalo je obična rakija sa zelenom bojom. Bake u selima oko Valjeva to nisu zvale lek, zvale su to ‘kapljice za gušu’, i držale su flašicu iza tegli sa zimnicom.“
Zašto baš zeleni orah, a ne zreo?
Mladi, zeleni oraščići sadrže najvišu koncentraciju juglona i prirodnih jodnih jedinjenja isključivo dok im je ljuska još mekana i želatinasta. Čim unutrašnja ljuska počne da tvrdi, ove lekovite materije se povlače, a tinktura gubi svoj pravi smisao. Zato je prozor za branje izuzetno kratak i vezan je baš za ove dane.
Pravilo je jednostavno: ako vam nokat ne ulazi lagano u ljusku, ili ako nož pruža otpor pri sečenju – zakasnili ste. Recept za orahovaču koja zaista nešto radi počinje na drvetu, ne u tegli.
Štitna žlezda i jod – bez bajki i preterivanja
Štitnoj žlezdi je jod neophodan za sintezu hormona T3 i T4, i to je čista hemija na nivou osnovne škole. Međutim, problem nastaje kada se sa jodom pretera kroz jake suplemente. Ovo je posebno opasno kod osoba koje imaju Hašimoto tireoiditis, jer nagli višak joda može da provocira i pogorša autoimuni napad.
Zato male, prirodno izbalansirane doze iz hrane i tradicionalnih napitaka imaju potpuno drugačiji, bezbedniji profil od agresivnih kapsula iz apoteke. Naravno, pre nego što uvrstite bilo šta u svoju rutinu, uvek je pametno proveriti nivo TSH kod endokrinologa.
Recept koji se ne prepisuje sa interneta, već nasljeđuje
Trideset mladih zelenih oraha preseče se na četvrtine, stavi u staklenu teglu od dva litra i prelije domaćom šljivovicom (jačine oko 40 stepeni). Dodaje se samo jedna kašika meda – nikako šećer – i tegla se dobro zatvori.
Mešavina stoji na suncu tačno četrdeset dana, a potom se cedi kroz gustu gazu. Boja na samom kraju mora da bude tamnobraon, skoro crna, a miris oštar i prepoznatljivo gorak. Zapamtite: slatkasta orahovača je promašena orahovača. To je jasan znak da su orasi bili prezreli ili da je baza bila slaba rakija.
Koliko zaista treba popiti
Jedna kašičica ujutru, na prazan stomak, i to je sva mudrost. Nije ovo liker za posle ručka, niti se pije na eks. Pregled fitohemijskih svojstava zelenog oraha u časopisu „Antioxidants“ opisuje visok udeo polifenola i juglona u nezrelom plodu, što delom objašnjava zašto su narodni napitci od mladih oraha vekovima imali svoje mesto. Ali, da budemo jasni: ovo nije zamena za levotiroksin niti za nalaz hormona.
Kada orahovača nije za vas
Trudnice, dojilje i deca, ovde nema dileme, prste dalje od svake rakije. Osobe na antikoagulantnoj terapiji takođe treba da preskoče, jer juglon utiče na zgrušavanje. Ako ste već na terapiji za hipertireozu, dodatni jod može poremetiti doziranje lekova. Najveći problem nije sama orahovača, problem je kada se uzima kao alternativa pregledu.
Kako prepoznati pravu od lažne
Otvorite flašu i pomirišite. Prava tinktura od oraha ima miris koji vas malo zapeče u nosu, podseća na vlažnu šumu posle kiše i blago na jod. Ako vam liči na slatki liker ili na obojeni konjak, neko je dodao karamel i šećer. Boja ne sme biti providna ni žuta, mora biti gusta i tamna. Probajte kap na jeziku, treba da bude izrazito gorka.
Šta je domaća orahovača za štitnu
To je tradicionalna srpska tinktura od zelenih oraha branih početkom jula, macerirana u rakiji 40 dana, koja se konzumira u maloj dnevnoj dozi kao narodna podrška radu štitne žlezde i izvor biljnih polifenola.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com