Ebola – pitanja i odgovori

U martu ove godine, u Gvineji je registrovana epidemija ebole koja se proširila do Liberije i Sijera Leonea. Kada su oboleli počeli da se pojavljuju i u drugim zemljama Evrope i Azije i kada su oboleli neki Amerikanci, stvar je shvaćena ozbiljno. Procena je Svetske zdravstvene organizacije da je već obolelo više od 1.300 osoba, a umrlo više od 700 ljudi.

Jedan američki građanin, pacijent sa virusom ebola, iz Liberije je prebačen na lečenje u Ameriku.

Virus ebola je prvi put identifikovan 1976. godine u Sudanu, a naziv je dobio po reci Ebola.

Da bismo bili u toku, evo najčešćih pitanja i odgovora dr Ameš Adalje, profesora sa Univerziteta u Pitsburgu.

Koliko je ebola smrtonosna?

Aktuelni virus „ebola Zair“ smatra se jednim od pet najsmrtonosnijih sojeva virusa. Smrtnost je u Africi procenjena u početku na oko 90%, mada se ranim otkrivanjem bolesti smanjila na oko 60%, ali nije poznato kakve su šanse pacijenata kada se leče u savremenim zdravstvenim uslovima.

Koji su simptomi?

U početku, simptomi su kao simptomi gripa: visoka temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja, bol u grlu i malaksalost. Ubrzo nakon toga, slede povraćanje, dijareja, kao i unutrašnje i spoljašnje krvarenje, a bubrezi i jetra počinju da propadaju…

Smrtnost nastupa vrlo brzo, obično 7 do 14 dana nakon pojave prvih simptoma. Pacijent može imati virus, ali bez ikakvih simptoma, i do tri nedelje. Osobe koje prežive mogu da imaju virus u sebi nedeljama posle preležane bolesti.

Kako se virus širi?

Ebola nije tako zarazna kao što su grip ili male boginje. Prostire se bliskim kontaktom kožom ili telesnim tečnostima ljudi ili zaraženih životinja.

Da li postoji lek ili vakcina za zaštitu od virusa?

Ne, ali naučnici rade na pronalaženju leka i vakcine. Ne postoji poseban tretman za obolele od ebole. Jedini tretmani koji se koriste su infuzija, antipiretici, lekovi protiv bolova, lekovi za održavanje krvnog pritiska, lekovi protiv upala respiratornih organa i transfuzija.

Zašto neki ljudi prežive virus?

To je teško reći, ali to izgleda zavisi od starosti osobe, genetskog sastava i kvaliteta medicinske nege.

Kako može da se zaustavi epidemija?

Jednostavni koraci za kontrolu infekcije su: izbegavanje kontakata sa obolelima, lična higijena, edukacija ljudi, zaštitna odeća, rukavice, zaštitne maske i zaštita za oči. Epidemija se smatra „završenom“ kada prođe šest nedelja nakon poslednjeg slučaja.

Procene su da će se u zapadnoj Africi „sporo“ zaustaviti epidemija (3-6 meseci), a da će biti sporadičnih slučajeva u Evropi, Aziji i Americi, koji će se brže staviti pod „kontrolu“, mada savremene migracije stanovništva (automobili, brodovi i avioni) pogoduju širenju virusa.

Koje bi preventivne mere trebalo preduzeti u slučaju epidemije?

Stručnjaci napominju: „Ebolu je veoma teško uhvatiti!“

Inficirani ljudi su zarazni tek nakon pojave prvih simptoma.

Najugroženiji su zdravstveni radnici i ljudi koji putuju po zemljama gde se pojavila ebola.

Treba koristiti univerzalne mere predostrožnosti: lična i kolektivna higijena, izbegavanje kontakta sa obolelim ili „sumnjivim“ osobama.

Preporučuje se korišćenje flaširane vode tokom epidemije i termička obrada hrane.

Osobe koje mogu imati kontakte sa telesnim tečnostima obolelih treba da primenjuju pojačane mere higijene.

Iako se virus može preneti ljubljenjem, smatra se da to nije zabrinjavajući način prenošenja infekcije.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.