Informacije o eboli

Iako mnogi misle da je ebola daleko od nas, treba biti pripravan, kako se neke druge infektivne lako prenosive bolesti ne bi desile nama i našim bližnjima.

Institut „Batut“ prati epidemiološku situaciju u našoj zemlji i objavljuje činjenice o eboli i stanje u našoj zemlji. Do sredine novembra 2014. godine, kroz zdavstveni nadzor prošlo je oko 130 osoba prispelih iz ugroženih zemalja i nije bilo obolelih.

Uktratko prenosimo neke zanimljive informacije iz zvaničnih izveštaja i saopštenja.

Ključne činjenice o eboli

Ebola je teško oboljenje ljudi, koje se često završava smrtnim ishodom.

Smrtnost je u Africi u početku bila velika, a epidemija se proširila na zabačena sela Centralne i Zapadne Afrike, blizu tropskih kišnih šuma.

Virus se prenosi na čoveka sa divljih životinja i u direktnom kontaktu ljudi sa krvlju, sekretima i drugim telesnim tečnostima obolelih i umrlih osoba.

Procene su da su neke vrste slepih miševa u Africi koji se hrane voćem – prirodni rezervoari infekcije. Ljudi iz ovih područja koriste meso ovih životinja za ishranu, i to nedovoljno higijenski i termički obrađeno.

Pacijenti sa teškom kliničkom slikom ebole zahtevaju intenzivnu negu.

Još nema leka niti vakcine protiv ebole.

Istorija

Ebola se prvi put pojavila 1976. godine u Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo. Nakon toga, ebola se pojavila 1994. godine, a kasnije se javljala sporadično na svakih nekoliko godina.

Najveća epidemija bila je zabeležena u Ugandi 2000. godine, sa 425 slučajeva i 224 smrtnih ishoda. Epidemije su registrovane 2012. godine – u Demokratskoj Republici Kongo i Ugandi.

Izvor i rezervoar zaraze

Smatra se da su tri vrste slepih miševa koji se hrane voćem mogući prirodni domaćini virusa ebole.

Put prenosa

Ebola se na čoveka prenosi bliskim kontaktom sa krvlju, sekretima, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih životinja.

Dokumentovan je prenos infekcije na čoveka kontaktom sa zaraženim šimpanzama, gorilama, letećim lisicama, majmunima, šumskim antilopama i bodljikavim svinjama.

Kod ljudi se virus širi sa čoveka na čoveka u direktnom kontaktu sa krvlju, sekretima, organima ili drugim telesnim tečnostima inficiranih osoba (bolesnih i mrtvih), ili u indirektnom kontaktu sa kontaminiranim predmetima.

Muškarci nakon preležane bolesti mogu da izlučuju virus preko sperme i nekoliko nedelja nakon izlečenja.

Zdravstveni radnici mogu da se zaraze virusom u bliskom kontaktu sa obolelim pacijentima ukoliko se ne pridržavaju mera prevencije, a moguće je zaraziti se i ubodom zaraženom iglom.

Znaci i simptomi bolesti

Ebola je teško akutno virusno oboljenje obično sa iznenadnom pojavom groznice, intenzivne slabosti, bolova u mišićima, glavoboljom i bolom u grlu. Nakon toga javljaju se povraćanje, proliv, osip, poremećaj funkcije jetre i bubrega, a ponekad intenzivno unutrašnje i spoljašnje krvarenje. Moguće je otkazivanje bubrega i terminalni šok sa disfunkcijom brojnih organa.

Smrtnost je u Africi, zbog kasne dijagnoze i loših uslova zbrinjavanja i lečenja pacijenata, u početku bila velika, i to od 50 do 90%. Međutim, sadašnje procene govore da je smrtnost manja od 30%.

Osobe inficirane virusom ebole zarazne su sve dok je virus prisutan u telesnim tečnostima. Period inkubacije iznosi od 2 dana do 21 dan.

Mere prevencije od ebole

Prema našem važećem Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, definisan je i karantin i zdravstveni nadzor.

Sva lica koja dolaze iz zemalja u kojima ima raznih epidemija, pa i ebole, na aerodromu u Beogradu i Nišu prolaze kontrolu granične sanitarne inspekcije, nakon čega sanitarni inspektor ovim licima uručuje rešenje i stavljaju se pod zdravstveni nadzor u trajanju od 21 dan.

Lice kom je određena mera stavljanja pod zdravstveni nadzor mora se se javiti epidemiološkoj službi instituta, odnosno zavodu za javno zdravlje u mestu boravka, radi praćenja zdravstvenog stanja.

Karantin se kao mera sprovodi u slučaju da su zdrava lica bila na područjima sa epidemijom ili postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od ebole.

Karantin podrazumeva ograničavanje slobode kretanja i utvrđivanje obaveznih zdravstvenih pregleda.

EBOLA – najčešća pitanja i odgovori

Aktuelna je epidemija ebole u: Liberiji, Gvineji, Sijera Leoneu, Senegalu i Nigeriji, a postoji mogućnost daljeg širenja na druge zemlje. Pojavili su se pojedinačni slučajevi u SAD, Španiji i još nekim zemljama. Prema zvaničnim informacijama, širenje ebole jenjava od sredine oktobra 2014. pa je u nekim zemljama proglašen kraj epidemije. Prema najnovijim podacima, do sada je obolelo oko 14.000 ljudi, a smrtno je stradalo oko 5.000 osoba.

Ebola se prenosi direktnim kontaktom sa krvlju ili telesnim tečnostima obolele osobe ili indirektno, preko predmeta konatminiranih izlučevinama obolelih osoba.

Virus ebole ne može da se prenese putem vazduha, odnosno kapljičnim putem.

Virus ebole može da se prenese putem konatminirane hrane i vode.

Virus ebole ne može da se prenese sa osobe koja je inficirana a nema nikakve simptome bolesti.

Preporuke

Savetuje se svim da ako ne moraju ne putuju u zemlje gde vlada epidemija ebole. Trenutni rizik od izlaganja virusu ebole za putnike u međunarodnom saobraćaju i turiste prilično je nizak.

Institut „Batut“ kontinuirano prati razvoj epidemiološke situacije i preporuke SZO, pa će u skladu sa njima, po potrebi predlagati odgovarajuće mere i učestvovati u njihovom sprovođenju.

Zdravstveni stručnjaci smatraju da Srbija trenutno nije ugrožena, ali da su mogući pojedinačni slučajevi, zbog čega se treba pridržaati opštih preporučenih mera.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.