Još nešto o pušenju

Okvirna Konvencija Svetske zdravstvene organizacije stupila je na snagu 2005. godine i ratifikovalo ju je više od 170 zemalja. Od tada je pušenje u mnogim zemljama smanjeno. Mere protiv pušenja, veruje se, mogu u nailazećim decenijama spasiti 100 miliona života, pa i više.
Još 1971. godine Svetska zdravstvena organizacija definisala je pušenje kao bolest zavisnosti.
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Pušenje je uz hiperlipidemiju (povećan nivo masnoće u krvi) i arterijsku hipertenziju (povećani krvni pritisak) – glavni faktor rizika za bolesti krvnih sudova.
Procena je da u razvijenim zemljama puši 41% muškaraca i 21% žena, a u zemljama u razvoju 48% muškaraca i 8% žena, tj. ukupno 1 milijarda i dvesta miliona ljudi.
Naši pušači u Americi
Nedavna analiza pokazala je da je među imigrantima iz bivše Jugoslavije u Ameriku stiglo 35% pušača, ali da su mnogi od njih boraveći u toj zemlji prestali sa pušenjem, pa ih je sada ostalo 20%. Dakle, procenat pušača među našim iseljenicima smanjuje se uporedo sa dužinom boravka u zemlji koja se brine da se ta štetna navika suzbija. U Americi su veoma oštre mere protiv pušača (skuplje osiguranje, zabranjeno pušenje na radnim mestima i bolnicama, skupe cigarete…).
Za obrazovanu omladinu i odrasle u Americi, pušenje je postalo sramota. Zato se tamo među našim doseljenicima broj pušača smanjuje.
Kod nas se procenjuje da puši više od 55% odraslih stanovnika, a među njima je 37% lekara i 52% medicinskih tehničara!
Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Čikagu gotovo da nema pušača, a na našim medicinskim fakultetima možete svakodnevno zateći više od pedeset studenata koji puše u okolnim kafićima.
Pušenje kao rizik
Brojne su studije poslednjih decenija ispitivale efekte pušenja na zdravlje i potvrdile da pušenje, ali i izlaganje duvanskom dimu, znatno doprinose obolevanju i prevremenom umiranju.
Duvanski dim sadrži mnogo štetnih sastojaka. Najpoznatiji je nikotin, koji u velikim dozama inhibira nervne impulse, povećava broj otkucaja srca i povišava krvni pritisak, pa uzrokuje sužavanje malih krvnih sudova. Dugoročno je nikotin jedan od faktora rizika za nastanak koronarne bolesti i izaziva zavisnost.
Iz duvanskog katrana izolovano je pedesetak jedinjenja s kancerogenim delovanjem. Pušenje je glavni faktor rizika za razvoj raka bronhija i pluća, raka grkljana, ždrela, usne duplje, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, gušterače… Rak grlića materice i neki oblici leukemije češći su kod osoba koje puše. Čestice duvanskog dima i nadražujući gasoviti sastojci oštećuju disajni sistem i dovode do hronične opstruktivne bolesti pluća.
Pušenje je naročito štetno za osobe sa srčanim bolestima i trudnice!
Pušenje u trudnoći povezano je sa povećanim rizikom od pobačaja, manjom telesnom težinom novorođenčeta, a češći je sindrom iznenadne smrti dojenčeta. Pušenje kod žena povećava rizik od neplodnosti, češće su menstrualne tegobe, 2-3 godine ranije nastupa menopauze, što ima za posledicu raniji početak osteoporoze i češće bolesti srca i krvnih sudova.
Prema nekim autorima, rizik od raka disajnih organa je 20 puta veći kod pušača nego kod nepušača, rizik za koronarnu bolest srca je do 3 puta veći, a za cerebrovaskularnu bolest do 4 puta veći.
I pasivno pušenje – izloženost duvanskom dimu u prostoru, predstavlja opasnost za zdravlje. Dugotrajna izloženost duvanskom dimu kod odraslih nepušača povećava rizik obolevanja od koronarne bolesti za 25%, a 30-35% od raka disajnih puteva. Jednako je zabrinjavajući podatak da će stotine hiljada ljudi koji nikada nisu pušili – umreti od bolesti uzrokovanih udisanjem dima iz okoline zbog pasivnog pušenja.
Kod odojčadi i male dece izložene duvanskom dimu češće su upale respiratornog trakta, srednjeg uha i povećana je verovatnoća od razvoja astme.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je kod muškaraca uz pušenje vezano 90-95% smrti od raka bronhija i pluća, 45-50% smrti od ostalih zloćudnih tumora, 20-25% smrti od bolesti srca i krvnih sudova i 75-80% smrti od hronične opstruktivne bolesti pluća.
Kod muškaraca i žena ukupno 15% smrti od bolesti srca i krvnih sudova i 30% smrti od malignih bolesti povezano je s pušenjem.
Prema istim izvorima, danas u svetu umire oko 4 miliona ljudi godišnje od posledica pušenja i ako se ne zaustave sadašnji trendovi pušenja, do 2030. godine će umirati oko 10 miliona ljudi godišnje.
Prema nekim procenama, pušači zbog prerane smrti u proseku gube 20-25 godina od očekivanog trajanja života, a 50% pušača koji puše neprekidno, verovatno će umreti od bolesti izazvanih pušenjem.
Zato, recite NE cigaretama i duvanskom dimu!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.