najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Kako se može sprečiti rak?

Danas imamo mogućnost da se informišemo preko razlicitih medija (internet, radio, TV, novine)  o veoma “efikasnim” sredstvima koja nas “štite” od pojave karcinoma na različite načine, ali uglavnom zahvaljujući svom veoma “jedinstvenom” sastavu.

Na tržištu se nalaze: sirupi, kapsule, sokovi, koštice od voća koje treba uzimati prema kilogramima telesne težine, čajevi, praškovi i slično. Reklame za sva sredstva jesu obećavajuće, ali bez podataka o urađenim studijama, već samo o podatku da je neka od zdravstvenih ustanova preporučila upotrebu baš tog sredstva. Ako takav podatak stoji, on nema značaja niti se na osnovu njega može garantovati uspeh.

Zapadna medicina je medicina zasnovana na dokazima. To znači da je svaka preporuka za lek ili sredstvo za lečenje zasnovana na prethodno dobro dokumentovanom ispitivanju, prvo i pre svega na eksperimentalnim životinjama, a nakon toga na čoveku, i to prvo na dobrovoljcima, a onda na široj populaciji.

U vremenu u kome živimo, zahvaljujući razvoju nauke i tehnologije, znamo da je za rast, razvoj i funkciju ćelija u našem organizmu neophodan veliki broj tzv. signala i prenosioca signala koji učestvuju u lučenju mnogobrojnih hormona (finih molekula) koji su odgovorni za besprekorno funkcionisanje miliona ćelija u organizmu, kao jedna celina.

Brojni istraživači uložili su svoje živote i do sada su uložena ogromna materijalna sredstva da bi se napravio pomak u ispitivanju uzroka nastanka maligniteta (nekontrolisanog rasta ćelija u nekom organu ili na njegovoj površini).

Za sada su ispitivanja ukazala na to da promene stila i načina života mogu uticati na sprečavanje pojave nekih maligniteta. Tako je, na primer, dokazano da pušenje izaziva karcinom pluća, pa su učinjeni napori u nekim zemljama i zabrane konsumiranja cigareta smanjile su učestalost pojave ovog karcinoma.

Karcinom grlića materice u žena posledica je virusne infekcije, a saniranje ove infekcije smanjilo je učestalost ove bolesti.

Stalna obaveštenja o jačini  UV zračenja i ograničavanje vremena sunčanja od 10h pre podne 16h smanjila su učestalost karcinoma kože.

Saznanje da mala izraslina u lumenu debelog creva može da se pretvori u zloćudni tumor, dovelo je do toga da rano uklanjanje i stalne kontrole smanjuju učestalost karcinoma debelog creva.

Gojaznost nosi sa sobom i sklonost za karcinom dojke i sluzokože materice kod žena, a kod muškaraca karcinom prostate i debelog creva, mada se danas govori o povecanoj ucestalosti svih karcinoma u gojaznih, što ne znači da se ove bolesti ne mogu javiti i kod mršavih osoba.

Hepatitis C stvara sklonost ka nastanku karcinoma jetre, a korišćenje većih količina dimljenog mesa sklonost ka karcinomu želuca.

Na pojavu karcinoma utiču naše nasledne osobine (podatak da u bližoj porodici ima karcinoma – kao što nasleđujemo boju očiju, tako  nasleđujemo i sklonost za određene bolesti), rasna pripadnost (češći određeni tipovi karcinoma u jednoj rasnoj populaciji), životno doba i štetni faktori okoline (zračenje, hemijske supstance), kao i loše životne navike.

Redovne kontrole i rano otkrivanje karcinoma danas su osnova za izlečenje najvećeg broja karcinoma. Za sada nema pouzdanog sredstva za prevenciju, sem što treba izbegavati sve ono za šta postoje više ili manje pouzdani dokazi da može uticati na malignu promenu ćelija.

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike