Optimizam – zdravlje, pesimizam – bolest

Rezultati savremenih istraživanja potvrđuju stara iskustva da optimisti lakše podnose bolest, a pesimisti lakše obolevaju.
Optimizam i zdravlje
"Srećni ljudi duže žive" – to nije samo fraza, jer srećni ljudi i optimisti teže obolevaju i mnogo lakše podnose bolest kada zakuca na vrata.
To je povezano sa mnogim faktorima, jer srećnim i optimističnim ljudima sve je lakše, pa i sam organizam stvara tzv. hormone sreće i zrači pozitivnom energijom (ma kakva bila).
Optimistima je lakše da se zdravo hrane, da vode računa o sovoj težini, da se bave fizičkim aktivnostima, manje su gojazni, a to su sve preduslovi za bolje zdravlje.
Optimisti vole sokove, voće i povrće, a samim tim unose u organizam više vitamina i minerala, što doprinosi zdravlju.
U proseku optimisti imaju manji krvni pritisak, pa imaju manje šansi za infarkt ili moždani udar.
Sa druge strane, optimisiti kada je bolest u pitanju ne klonu duhom, pa slušaju savete lekara i lakše prebole mnoge bolesti.
Optimisti ređe boluju od depresije, a mnogo lakše podnose stresne situacije i ne dozvoljavaju da ih bolest savlada i izazove dugotrojne negativne posledice. I to je jedan od razloga što što optimista ne voli da ga obuzimaju crne misli, pa lakše i duže spava, a miran san mnogo znači za zdravlje.
Dokazano je da optimisti i kad saznaju za dijagnozu karcinom, to lakše podnesu od pesimista. Optimiste, ljudi sa vedrim pogledom na svet i život, i kada saznaju za to da boluju od najteže bolesti, to shvate sa optimizmom i bore se sa bolešću. Veliki broj optimista i preživi dijagnozu rak. Stručnjaci su čak ustanovili (izračunali) da optimisti u proseku jednu do pet godina duže žive sa karcinomom nego pesimisti. Za to nije samo razlog optimizam već sve ono što optimista misli, preduzima i radi da bi pobedio bolest.
Poznato je da ljudi koji se često smeju i često se osećaju srećno mnogo manje imaju zdravstvenih problema od tužnih, namrštenih i namrgođenih osoba.
Pesimizam i bolest
Pesimizam i bolest idu ruku pod ruku, a to se naročito odnosi na depresiju i stres. Pesimisti lako upadaju u depresiju, a teško se iz nje izvlače. Pesimisti stres i depresiju shvataju mnogo teže i ozbiljnije pa se i slabije bore protiv njih, tako da posle dužeg vremena dolazi do pada imuniteta i dolaska neke bolesti.
Pesimisti lako posežu za hranom, alkoholom i duvanom kako bi lečili svoje probleme, a upravo ove loše navike uzrokuju mnoge bolesti. Hrana i alkohol u većim slučajevima dovode do gojaznosti, a gojaznost je uzrok mnogih bolesti, pa i dijabetesa.
Pesimiste, nervozne osobe i nestrpljive osobe lakše obolevaju od povišenog krvnog pritiska, a to je opterećenje za organizam koje posle dužeg vremena može da prouzrokuje bolesti srca i krvnih sudova.
Poznato je da "besne i mračne" osobe imaju problema sa organima za varenje (žuč) i često dobiju čir na nekom od unutrašnjih organa.
Već smo naveli da pesimistične osobe mnogo teže podnose teške bolesti kao što je karcinom, tako da se brzo predaju i kraće žive nego optimisiti.
Kada su u pitanju hronične bolesti, i njih pesimisti mnogo teže podnose i slabije se bore sa njima.
Osobe koje pate od meteoroloških promena, metereopate, a još su pesimisti – mnogo teže podnose nagle vremenske promene kao što su promena temperature, promena vlažnosti i promene kiša-sunce ili sunce-sneg.
Umesto zaključka
Iz navedenog se potvrđuje stara izreka: "U zdravom telu zdrav duh" ili obrnuto. Zato treba sa optimizmom gledati na sve životne i zdravstvene probleme jer je to jedan od preduslova da se duže i zdravije živi.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.