Pad šećera u krvi – uzroci, simptomi, prva pomoć
Koncentracija nivoa šećera u krvi održava se u relativno bliskim vrednostima normalnog opsega (3,4-5,2 mmol/l) zahvaljujući kompleksnom sistemu međusobnih veza između moždanih ćelija, telesnih tečnosti i ćelijskih mehanizama.
Funkcija ćelija centralnog nervnog sistema (CNS – mozak) veoma je zavisna od koncentracije šećera koji se nalazi na nivou ćelijskih membrana ili u cirkulaciji. Poznato je da pad šećera u krvi dovodi do osećaja neodoljive gladi, što je direktno povezano sa signalima koji odlaze iz ćelija CNS i daju signal za oslobađanje glikoze iz depoa u kojima se ona nalazi u vidu glikogena (jetra i bubrezi).
Neophodan izvor energije za druga tkiva (skeletne mišiće, srčani mišić, nadbubrežnu žlezdu i druga tkiva) predstavljaju masne kiseline, koje nastaju razgradnjom masti, a na taj način organizam štedi i koristi glikozu samo za ćelije CNS.
Kontraregulatorni odgovor hormona koji reaguju na pad šećera u krvi jesu: insulin i glukagon (hormoni gušterače), kateholamini (hormoni srži nadbubrežne žlezde), kortikotropin i kortizon (hormoni kore nadbubrežne žlezde) i hormon rasta (hormon hipofize).
Najčešći uzroci hipoglikemije mogu se podeliti na osnovu nivoa insulina u krvi nakon dvanaestočasovnog gladovanja:
- Hipoglikemije našte sa povećanom koncentracijom insulina – uzrokovane su najčešće neadekvatnom terapijom pacijenata koji imaju šećernu bolest (velika doza insulina, ili neadekvatan obrok nakon primljenog insulina, ili neadekvatna fizička aktivnost nakon primenjene doze insulina ili oralnih hipoglikemika)
- Hipoglikemije našte bez povećane koncentracije insulina – nastaju kao posledica oštećene funkcije jetre, bolesti nadbubrežne žlezde, prekomernog korišćenje alkohola, nepankreasnih tumora.
- Hipoglikemije nezavisne od stanja gladi najčešće su posledica poremećaja sekrecije insulina zbog poremećenih signala u ćelijama pankreasa, ili su posledica poremećaja enzima koji učestvuju u transportu insulina.
Hipoglikemija može da nastane naglo zbog brzog pada šećera u krvi i tada je praćena određenim simptomima:
- iznanadna pojava gladi
- obilno znojenje
- drhtavica
- nervoza
- nepovezan govor ili čudno ponašanje
- ubrzan rad srca
Hronične hipoglikemije su sa blažim kliničkim simptomima i sam pacijent primeti da se kada uzme šećer i vodu, bolje oseća. Budući da hipoglikemije stvaraju nepovratna oštećenja na ćelijama mozga, neophodno je prepoznati simptome i reagovati brzo nadoknadom šećera u krvi.
Ukoliko je bolesnik svestan, dovoljno je da popije zaslađenu tečnost (voćni sok i slično); ukoliko je bez svesti, treba mu namazati sluzokožu usta medom ili koncentrovanim rastvorom šećera. U svakom slučaju, česte hipoglikemije zahtevaju detaljno kliničko ispitivanje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.