najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Porast obolelih od raka debelog creva

Prema analizama medicinskih stručnjaka, šanse za dobijanje raka debelog creva udvostručile su se u odnosu na sedamdesete godine prošlog veka.
Rizik od razvoja bolesti porastao je sa oko 1:29 na oko 1:15, prema podacima istraživanja vršenih u Velikoj Britaniji.
Podaci, međutim, pokazuju da je stopa preživljavanja bolesnika od ove bolesti znatno povećana.
Oko 11.800 slučajeva raka debelog creva dijagnostikovano je u Velikoj Britaniji kod muškaraca 1975. godine, a čak oko 21.500 slučajeva 2008. godine. Broj obolelih žena od raka debelog creva povećan je u istom periodu sa 13.500 na 17.400 slučajeva.
Druga objavljena istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da je rizik kod muškaraca za dobijanje i razvoj ove bolesti veći i iznosi 42,2% u odnosu na 38,8% kod žena.
Faktori rizika
Broj obolelih od raka generalno raste, jer ljudi žive duže, ali gojaznost i neki drugi faktori povećavaju broj obolelih.
Sara Hiom, direktor zdravstvenih informacija za istraživanje raka u Velikoj Britaniji, navodi u saopštenju da su starenje populacije i promene u načinu života doveli do toga da sada više ljudi boluje od raka nego pre tridesetak godina.
Postoji više načina da se smanji rizik od dobijanja raka debelog creva:

  • održavati zdravu telesnu težinu
  • baviti se umerenim fizičkim aktivnostima
  • jesti zdravu hranu bogatu vlaknima
  • smanjiti unos u organizam količine crvenog mesa i mesnih prerađevina
  • smanjiti upotrebu alkohola
  • ne pušiti

Precizniji podaci
Najnoviji podaci objavljeni su u British Journal of Cancer, a dobijeni su na osnovu proračuna koji su precizniji u načinu procene životnog rizika od dobijanja raka debelog creva u odnosu na ranije korišćene metode. U tim proračunima, osobe kod kojih je rak dijagnostikovan i lečen više puta, nisu brojane dva puta (ili više) i nisu uzeti u obzir slučajevi umiranja iz drugih razloga (pre dijagnoze raka creva).
Doživotni rizik je kompleksno pitanje – kaže profesor Piter Sasieni, autor studije i epidemiolog – ali nam omogućava da se proceni broj ljudi kod kojih će se razviti rak u periodu između rođenja i smrti, na osnovu današnjih raspoloživih podataka stope smrtnosti od raka i drugih uzroka.
Procena je da će za neke vrste raka, uključujući i rak debelog creva, rizik od nastanka u narednih 10 godina biti mnogo veći za ljude između 50 i 60 godina starosti. Rizik od dobijanja raka, u narednom periodu života, manji je kod osoba koje su već doživele 70 godina starosti nego kod tek rođenih beba.
Veća stopa preživljavanja
Sa druge strane, istraživači ističu da su, uprkos tome što su šanse da se dobije rak u odnosu na ranije godine veće, sada šanse ipak mnogo veće da se rak pobedi (da se preživi) nego ranije.
U periodu oko 1970. godine, šanse da muškarac preživi 10 godina nakon dijagnoze raka debelog creva iznosile su 23,1%-22,7% i za one sa karcinomom rektuma. Predviđena stopa preživljavanja u 2007. godini porasla je na 50,1% i 47,3%. Stopa preživljavanja kod žena takođe je porasla u istom periodu.
Postoji mnogo razloga za veće preživljavanje: ranije uspostavljanje dijagnoze, poboljšane hirurške tehnike i bolje lečenje obolelih nego ranije (tretman, lekovi, ishrana, terapija, zračenja, edukacija obolelih, rehabilitacija…).
Komentari
Stručnjaci smatraju da novi podaci nisu iznenađujući jer se broj obolelih od raka debelog creva stalno povećava, a cifre pokazuju da muškarci imaju nešto veći rizik od razvoja ove bolesti nego žene.
Jedan od načina borbe protiv ove bolesti jeste izbegavati faktore rizika koje smo naveli.
Sa druge strane, treba shvatiti da sada rak debelog creva nije neizlečiv i da se stopa preživljavanja povećava:

  • redovnim odlaskom na pregled i kontrolu
  • odlaskom na skrining raka debelog creva kada lekar ustanovi da je to opravdano
  • brzim početkom lečenja posle uspostavljene dijagnoze
  • striktnim pridržavanjem propisane terapije i preporuka lečenja
  • promenom načina života i načina ishrane
1 komentar
  1. Darko Vuletić

    Preventiva i samo preventiva, treba poznavati sebe, proučiti faktore rizika i izbegavati ih. A ako već dođe do bolesti, što pre operisati, primeniti citostatike i koristiti imunostimulatore. Najvažnije je dobar operator koji zna šta treba da uradi, a potom dobar onkolog koji će kombinacijom lekova da preventivno i terapijski spreči pojavu metastaza. Važno je odstraniti nakupine tumorskih ćelija u čvorićima i samu primarnu masu, a mikrometastaze, tzv. pojedinačne maligne ćelije ili manje skupine, organizam će sam pobediti ako postoji dobar i očuvan imunitet, kao što to čini svakodbevno i kod zdravih osoba (T limfociti, makrofagi, neutrofili itd.). Treba mu samo omogućiti uslove za borbu bez stresa, ishranu, odmor i fizičke aktivnosti, pravilno disanje, kao i vera u pobedu. Ne postoji revolucionarni lek osim ovog navedenog. Zapamtite: najvažnije u startu je dobar operativni zahvat koji rešava primarni tumor pod uslovom da nije daleko odmakli stadijum. Svima veliki pozdrav i sve najbolje.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike