Prednosti i rizici skrininga raka dojke
Skrining raka dojke uz pomoć mamograma dostupan je već više od 20 godina. Cilj skrininga je rano otkrivanje raka, kada ga je lakše lečiti i kada postoji najveća verovatnoća da će biti izlečen. Istraživanja pokazuju da se na taj način spasavaju mnogi životi, ali trenutno postoji debata o tome da li broj spasenih života nadmašuje moguću štetu koju izaziva skrining.
Jedan od načina kako skrining može izazvati štetu jeste nad-dijagnoza, što može dovesti do nepotrebnih terapija, kao što su operacije i radioterapije, za vrste raka koji verovatno nikada ne bi bili opasni. Drugi rizik je verovatnoća od lažno pozitivnih rezultata. To se dešava kada mamogram detektuje abnormalnosti za koje se ispostavi da nisu rak. To može dovesti do daljih testiranja, kao što su dodatni skrining mamogramom ili biopsija, gde se uzimaju uzorci tkiva, a to sve može izazvati uznemirenost i nelagodnost.
Istraživači su obavili prvu veliku reviziju istraživanja koja su se bavila skriningom raka dojke širom Evrope. Njihov cilj je bio da se dobije odnos koristi skrininga i njegove štetnosti. Pošto se skrining programi razlikuju širom Evrope, istraživači su standardizovali nalaze tako da budu primenljivi na žene od 51 do 69 godina koje su radile pregled mamogramom na svake dve godine.
Rezlutati istraživanja
Ustanovljeno je da na svakih 1.000 žena koje obavlja pregled na svake dve godine:
- sedam do devet manje će preminuti pre nego što napuni 79 godina
- četiri žene će imati nad-dijagnozu
- svaka peta žena će imati lažni pozitivni rezultat
- 170 će biti poslato na još jedan pregled mamogramom ili neku drugu vrstu snimanja
- 30 žena će uraditi biopsiju (koja se obično radi iglom) umesto operacije
Koliko je istraživanje pouzdano?
Ovo je detaljan pregled istraživanja koja su se bavila efektima programa skrininga raka dojke širom Evrope. Ipak, vredi napomenuti da su u reviziju uključena i istraživanja obavljena pre mnogo godina, tako da njihovi nalazi nemaju uticaj na nedavna dostignuća mamograma i tretmane raka dojke. Savremeni mamogrami su mnogo precizniji i daju preciznije podatke. Najnovije metode za lečenje ili operisanje raka dojke mnogo su efikasnije nego što su bile pre desetak godina.
Zaključak
Ovo istraživanje ukazuje na to da žene u većem broju imaju koristi od skrininga raka dojke nego štete. U odsustvu znakova koji ukazuju na prisustvo tumora u dojkama, mamografija bi trebalo da se radi kao početna dijagnostika kod svih žena koje napune 50 godina i kod onih žena sa većim rizikom posle 40. godine života.
Pregled mamografom može otkriti rak dojke u najranijem stadijumu, kada se tumor još uvek ne može napipati. Važno je zapamtiti da ukoliko se rak dojke otkrije u ranijim stadijumima, utoliko su šanse za izlečenje veće.
U zemljama gde je dobro organizovana preventiva, skoro sve žene starije od 50 godina idu redovno na preglede i skrining raka dojke i procenat rano uočene bolesti i izlečenja veoma je veliki.
U zemljama gde se skrining raka dojke vrši neorganizovano i neredovno (neke žene idu često, a neke žene ne idu uopšte na skrining), veći je broj smrtnih slučajeva od karcinoma dojke.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.