Prekovremeni rad nosi SMRTNI rizik

Četrdesetočasovna radna nedelja može izgledati normalno, a kao odmor za druge. Studija u jednom američkom časopisu koji se bavi medicinom rada (American Journal of Industrial Medicine) pokazuje da ako se stalno prevazilazi ovaj standard i radnici stalno rade duže, to može biti veoma štetno za njihovo zdravlje.

Istraživači su otkrili da rad od 61 do 70 sati nedeljno povećava rizik od bolesti srca za 42 procenta, a radno vreme od 71 do 80 sati poveća rizik za 63 procenta.

To je važan zaključak, jer su srčane bolesti vodeći uzrok smrti širom sveta, sa više od pola miliona smrtnih slučajeva svake godine samo u Sjedinjenim Američkim Državama.

Jedna druga studija, objavljena u časopisu The Lancet, otkrila je da ljudi koji rade duže vreme imaju veći rizik od moždanog udara u odnosu na one koji rade standardnu dužinu radnog vremena.

Prekovremeni rad, ako se duže sprovodi, neće dovesti do povećane produktivnosti – on smanjuje efikasnost.

Nemačka se ponosi najvećom ekonomijom u Evropi, a prosečan radnik troši samo 35,6 sata nedeljno za posao.

Saveti

Kraće radno vreme možda u početku ne izgleda realno, ali postoje koraci koje možete preduzeti da biste ostvarili bolje učinke.

Prvo, spavajte noću bar 7 sati. To će vam dati energiju da biste bili produktivniji tokom dana, uradićete više poslova i ranije ćete se izvući iz kancelarije.

Kreirajte organizovanu listu zadataka za svaki dan. Proverite svaku stavku kada ste završili da biste sebi dali motivaciju da učinite svoj dan efikasnijim.

Imajte na umu da će vam rad od manje sati pružiti više slobodnog vremena u kratkom roku i smanjiti zdravstvene probleme. I poslodavci bi trebalo da znaju da kraće radno vreme donosi veću produktivnost, zdravije radnike i manje bolovanja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.