Pušenje ili zdravlje – izbor je vaš

Poznati pisac Bernard Šo svojevremeno je rekao da su najlepše stvari u životu ili protivzakonite, ili nemoralne, ili škode zdravlju. Tako je i s pušenjem. Prvi izveštaj o štetnosti duvanskog dima objavljen je sada već daleke 1950. godine u „Britiš medikal žurnalu“, a urađen je na osnovu ispitivanja pacijenata koji boluju od karcinoma pluća. Otkrilo se da je pušenje jedan od glavnih faktora rizika koji se nadmoćno izdvojio iznad svih ostalih.
Karcinom pluća je oboljenje od kojeg mnogo više umiru muškarci nego žene, a najčešći faktori rizika su pušenje, genetska predispozicija, pol, rasa i aerozagađenje. Ipak, najveći broj obolelih, čak nekih 95 procenata, dolazi iz redova pušača. Rizik od bolesti je veći ukoliko je osoba višegodišnji pušač. Ako se odluka donese na vreme i pušenje ostavi, smanjuje se šansa da se bolest pojavi, ali to ne znači da nepušači ne mogu da obole od ove bolesti. Pasivni pušači, oni koji udišu duvanski dim jer provode dosta vremena s osobom koja strastveno puši ili dugo borave u zadimljenim prostorijama, takođe treba da povedu računa o svom zdravlju.
Rak pluća je podmukla bolest, ali ako se otkrije u ranoj fazi, izlečiv je u velikom procentu. Nažalost, mnogo je češći slučaj da se bolest ustanovi u poznim stadijumima, kada je već nemoguće uraditi bilo šta. Kao i kod svih drugih bolesti, zaštita je najvažnija, ali o tome ipak treba voditi računa pojedinačno, dakle, najpre sami brinete o sebi, a tek zatim na red dolazi i uloga društva. U okviru programa borbe protiv pušenja primarna prevencija ima značajno mesto, međutim, neophodni su i svakodnevna edukacija i informisanje ljudi o štetnosti duvana i posledicama pušenja. Kada znate koliko samo jedna cigareta može negativno da utiče na vaše zdravlje, da li ćete s istom lakoćom opet kupiti novu paklicu?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.