Pušenje izaziva na stotine mutacija DNK

Prva sveobuhvatna studija o oštećenju ćelija pod dejstvom duvanskog dima otkrila je da on ima katastrofalne posledice za DNK i da postoji direktna veza između broja cigareta konzumiranih tokom života i broja mutacija u DNK tumora.

Ljudi koji puše paklicu cigareta dnevno u proseku dožive 150 dodatnih mutacija u svakoj ćeliji pluća i skoro 100 promena više nego što je uobičajeno u svakoj ćeliji grkljana, ustanovili su naučnici.

Do mutacija dolazi i u ustima (23), bešici (18), jetri (6) i ostalim organima.

Promene su trajne i ostaju kao ožiljci čak i kada osoba prestane da puši ili zapali samo pokoju cigaretu godišnje.

Iako se odavno zna da jedinjenja iz duvanskog dima povećavaju rizik od najmanje 17 vrsta kancera, nikada nisu do kraja razjašnjeni precizni molekularni mehanizmi mutacija DNK.

Od 7.000 hemikalija u duvanskom dimu više od 70 izaziva rak. Neka direktno oštećuju DNK, a druga posredno, obično tako što remete funkcionisanje ćelije. Što više mutacija, veće su šanse da ćelija postane kancerogena.

Razlog zašto neki ljudi godinama puše, a ne dobiju rak povezan je sa načinom nastanka mutacija. Kada neko puši, udiše hemikalije koje nasumično stvaraju mutacije u genomu.

Mnoge od njih neće napraviti štetu, ali neke druge nisu benigne.

Što je većem dimu osoba izložena, veće su šanse da akumulirane mutacije „pogode” specifične tačke DNK koje pretvaraju ćeliju u kanceroznu, preneo je „Gardijan” objašnjenje naučnika sa Kraljevskog koledža u Londonu.

„Mislite o tome kao o ruskom ruletu. Možda dim ne pogodi prave gene, ali ako pušite ipak i dalje igrate igru. Ovo je veoma snažna poruka svima da ne počinju da puše. Ako pušite makar i malo, nagrizate genetski materijal većine ćelija u telu”, objasnio je Ljudmil Aleksandrov, biolog iz Nacionalne laboratorije Los Alamos u Novom Meksiku, vodeći autor studije.

Aleksandrov je zajedno sa istraživačima sa jednog britanskog instituta blizu Kembridža analizirao DNK više od 5.000 vrsta raka.

Upotrebili su softver koji je otkrivao šeme u raznim mutacijama i poredio pušače i nepušače.

Uočeno je više od 20 mutacionih „potpisa” kod 13 vrsta raka povezanih s pušenjem, ali samo pet je bilo češće prisutno kod pušača. Jedna šema mutacije, nazvana „potpis 5”, glavni je uzročnih raka pluća, a veruje se da je povezana sa benzopirenom, jedinjenjem iz duvanskog dima.

Još je veća zagonetka kako duvan izaziva mutacije u tkivima koja nisu direktno izložena dimu, na primer bubrezima ili pankreasu. Istraživanje je pokazalo da hemikalije iz dima nađu put do različitih organa i tkiva i tamo ubrzaju molekularni časovnik u ćelijama, povećavaju prirodnu stopu mutacija.

„Sa svakom kutijom cigareta na godišnjem nivou akumulirate 18 mutacija u svim ćelijama bešike”, napomenuo je Aleksandrov.

Naučnici se nadaju da će, kada budu shvatili princip po kojem pojedinačni sastojci duvanskog dima utiču na rizik od raznih vrsta kancera, razviti nove načine da spreče bolest. Tehnika korišćena u ovoj studije biće upotrebljena da se do detalja raščlani uticaj alkohola, gojaznosti i drugih faktora na rizik obolevanja od raka.

(Jelena Kavaja, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.