Rad u noćnoj smeni povećava rizik od dijabetesa

Menjanjem dana za noć dolazi do suprotstavljanja našem unutarnjem satu, tj. načinu na koji funkcioniše naše telo. Upravo iz tog razloga, rad u noćnoj smeni je opasan i može dovesti do zdravstvenih komplikacija kod osoba čije radno vreme počinje noću, a završava se svitanjem.
Najčešće komplikacije nastale usled noćnog rada jesu dijabetes i gojaznost. U Americi je zabeleženo da čak 8,6 miliona ljudi radi u noćnoj smeni i da svima preti opasnost od gojaznosti, dijabetesa i oboljenja srca. Uzrok je izložen u jednom od nedavno sprovedenih istraživanja.
Ispitivanje
Najnovija studija pokazala je da naš urođeni biloški sat (njegov ritam) većim delom ostaje na dnevnom režimu, čak i kada osoba pređe u režim noćne smene. U ovu studiju je bilo uključeno pet žena i pet muškaraca, koji su dobrovoljno prihvatili da budu podvrgnuti stanju nalik na ono u kom se nađu ljudi kada promene vremensku zonu.
Učesnici eksperimenta su osam dana bili pod sledećim režimom: jeli su i spavali po dvadesetčetvoročasovnom dnevnom rasporedu, a za to vreme su imali četiri obroka, identična po količini kalorija. Ali onog trenutka kada je došlo do promene u dnevnom ciklusu, tj. kada je on pomeren za 12 sati od uobičajenog (kada su učesnici spavali u toku dana, a bili budni u toku noći), način funkcionisanja njihovih organizama drastično se promenio i izgubio dotadašnji bioritam.
Rezultati ispitivanja
Nakon završenih obroka, troje od osmoro testiranih učesnika imalo je povišen nivo šećera u krvi i pokazivalo otpornost na insulin, slično kao ljudi koji pate od dijabetesa.
Organizam ispitanika proizvodio je više insulina, ali uprkos tome, nivo šećera u krvi je znatno porastao.
Nivo leptina u krvi se smanjio. U dužem periodu, to bi povećalo šanse za pojavu gojaznosti, jer manjak leptina u organizmu tera ljude da mnogo manje troše energiju, dok se glad konstantno povećava.
Kvalitet i trajanje sna, kao i vreme koje su svi proveli samo spavajući – znatno je smanjeno.
Došlo je do porasta krvnog pritiska kod ispitanika.
Nivo kortizola, takozvanog stres-hormona, koji utiče na krvni pritisak i nivo šećera u krvi – rastao je i padao u pogrešnim trenucima.
Posle ispitivanja
Nakon završetka eksperimenta, učesnici su se vratili svom normalnom snu, ali takav izbor osobe koje rade u noćnoj smeni nemaju. Šta to dugoročno znači? Promene koje su viđene za vreme eksperimenta mogu da imaju dalekosežne posledice, a takvim posledicama su radnici u noćnim smenama konstantno izloženi.
Još je opasnije ono što je otkriveno na osnovu istraživanja u kojem su učesnici bile životinje. Stvaranje unutrašnje disfunkcionalnosti konstantnom promenom ciklusa dan-noć izaziva preranu smrt. Doduše, ovi rezultati nisu potvrđeni kada su ljudi u pitanju, ali promena u radu organizma svakako i kod ljudi može izazvati nebrojeno nuspojava i poremećaja.
Podsećamo da ovakve negativne posledice trpi i organizam mladih ljudi koji gotovo svaku noć provode na zabavama i u noćnim provodima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.