Srce i praznici

Foto: Counselling/Pixabay.com

Kad dođe jesen pa zima i počnu slave i praznici, tek posle praznika se mnogi od nas sete da su preterali sa hranom i pićem. Međutim, bogata trpeza ne utiče samo na gojaznost nego je opasna i za srce.

Stručnjaci upozoravaju da novogodišnja i božićna trpeza mogu predstavljati veliki problem za naša srca.

U Velikoj Britaniji je sprovedena anketa u kojoj je učestvovalo preko 2000 odraslih osoba, kako bi se saznalo šta se najčešće jede i pije u toku prazničnih perioda, a zatim se to preračunalo u kalorije, masti, šećer i so za prosečnu osobu. Zabeleženo je:

  • Doručak od 1200 kalorija – oko 12% ljudi za doručak jede tradicionalni engleski doručak, a 14% ljudi jede sendvič sa slaninom. Tipičan prženi doručak sadrži preko 1200 kalorija, što iznosi oko 60% preporučenog dnevnog unosa, dok sendvič sa slaninom može da sadrži skoro polovinu preporučenog unosa soli, odnosno 2,68 grama.
  • 32 kašičice šećera u jednom danu – između obroka, 40% anketiranih izjavilo je da gricka koštunjavo voće, a skoro trećina jede čips. Svaki treći ispitanik jede barem jedno parče pitice sa voćnim punjenjem, a više od polovine (56%) bira čokoladu. Sve ove grickalice, plus prejedanje za vreme obroka, dovode do toga da prosečan Britanac može da unese šećer u količini ekvivalentnoj 32 kašičice.
  • Više zasićenih masti nego u pola pakovanja masti – skoro tri četvrtine anketiranih jede ćuretinu kao deo tradicionalne božićne večere. Iako je to opcija sa manje masti u odnosu na neka druga mesa, ovakva večera može imati i do 660 kalorija. Preko polovine ispitanika pojede bar jedan božićni puding. Kada se završe sva tri obroka, prosečan Britanac mogao bi da unese više zasićenih masti nego što se može naći u polovini pakovanja, a to iznosi oko 50 grama.

Upotreba alkohola

Praznici često sobom nose i nezdrave količine alkohola. Više od polovine ispitanika kaže da često premaši dnevni preporučeni unos alkohola za vreme praznika, dok 25% njih popije i duplo više od preporučenog iznosa. Svaka deseta osoba popije i do 13 jedinica alkohola, što je ekvivalent 13 viskija u toku jednog dana.

Trejsi Parker, dijetetičar za zdravlje srca, kaže da se ovde ne radi o pokušaju da se razbije praznični duh, ali da bi generalno trebalo da razmislimo o našoj ishrani i načinu života.

„Tačno je da jedan dan neće imati mnogo uticaja, ali ako nastavimo sa takvim nezdravim navikama u toku naredne godine, onda će to imati veliki uticaj na povećanje rizika od srčanih bolesti, visokog holesterola i visokog krvnog pritiska“, kaže ona.

Nedovoljno fizičke aktivnosti

Na naše zdravlje ne utiče samo ono što jedemo i pijemo za vreme praznika već i druga popularna zanimacija, a to je izležavanje na kauču i gledanje televizije (kompjuter ili video igrice). Skoro četvrtina ispitanika priznala je da tako uglavnom provodi praznične dane i da za to vreme uopšte ne vežba. Skoro polovina anektiranih izjavila je da ne vežba uopšte ili manje od sat vremena za vreme praznika.

Trenutno u Britaniji ima 2,3 miliona ljudi sa srčanim oboljenjima, koja se u velikoj meri mogu sprečiti zdravim načinom života.

Parker daje nekoliko saveta o načinu ishrane koji je zdraviji za srce:

  • Budite sigurni da uzimate razumne količine, tj. porcije.
  • Vodite računa odakle unosite zasićene masti.
  • Koristite niskomasne mlečne proizvode, posno meso i ribu.
  • Jedite što više voća i povrća.

„Napravite male promene u načinu ishrane i nivou fizičke aktivnosti koje ćete moći da održite tokom cele godine, jer nagle ispravke imaju tendenciju da se raspadnu već u februaru ili martu mesecu“, kaže Parker.

Ostavite komentar