najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Stalna opasnost: Vraćaju li nam se zaboravljene bolesti?

Zaboravljene zarazne bolesti, od kojih je nekada u epidemijama umiralo na hiljade ljudi, a koje su bile gotovo iskorenjene, prete ponovo da se vrate, jer je poslednjih godina opao obuhvat vakcinacijom dece.

U epidemiji malih boginja u Rumuniji, koja još uvek traje, zaraženo je više od 3.500 ljudi, a umrlo 17 osoba.

Slične epidemije dešavale su se i u Republici Srpskoj, Federaciji BiH, a u Srbiji su do sada registrovani samo pojedinačni slučajevi.

Slično je i sa rubeolom, zauškama, dečjom paralizom, velikim kašljem, tetanusom, velikim boginjama.

Te bolesti su bile pred eliminisanjem, a neke i iskorenjene, ali zbog sve manjeg obuhvata vakcinacijom prete da se vrate u epidemijama.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi se zarazne bolesti držale pod kontrolom mora biti vakcinisano minimum 95 odsto dece i da samo toliki obuhvat garantuje da virus neće imati plodno tle da se razvije.

U Srbiji obuhvat MMR vakcinom (male boginje, rubeola, zauške), koja se daje u drugoj i sedmoj godini života, je 81 odsto, odnosno u sedmoj 91,1 odsto, dok je u Beogradu obuhvat vakcinacijom u drugoj godini pao na 65 odsto.

“Činjenica je da nas nisu potresale velike epidemije i da ih nije bilo dugo. To je doprinelo da prestanemo da mislimo na njih i da mislimo da će neko drugi da obavi naš posao zaštite, pre svega nas samih i naše dece, a onda i kompletne populacije, a to je vakcinacija”, kaže infektolog Goran Stevanović.

Pojašnjava da zarazne bolesti sada traže svoj prostor, a to su ljudi koji nisu vakcinisani i nisu zaštićeni, te se u zemljama koje nemaju dobar obuhvat vakcinacijom već javljaju epidemije.

Epidemiolozi i virusolozi upozoravaju da neke zarazne bolesti, kojih zahvaljujući vakcinaciji nije bilo poslednjih decenija, kada bi se pojavile mnogi lekari ne bi znali da ih prepoznaju jer ih nikada nisu videli u praksi, već su ih videli samo u knjigama.

Virusolog Ana Gligić kaže da je to bio razlog velike epidemije variola vera (velike boginje) 1972 godine, koja nije prepoznata u startu.

Bolest su videli i znali kako izgleda jedino infektolozi profesor Miomir Kecmanović i docent Vojislav Šuvaković koji su bili na specijalizaciji u Indiji, gde je bilo variole, ostali su o bolesti znali samo iz knjiga.

“Međutim, dok su njih pozvali, variola se već raširila”, kaže Gligić, koja je kao šef laboratorije za opasne viruse u Torlaku potvrdila prvi slučaj variola vere u Srbiji, ali i prva videla i potvrdila još opasniji Marburg virus, ali su je kolege iz Marburga pretekle, jer je rukovodstvo Torlaka odlučilo da se sačeka dan- dva da se to objavi.

Gligić kaže da se sa vakcinacijom protiv velikih boginja prestalo kada je bolest iskorenjena, ali tvrdi da se virus i dalje čuva u dve laboratorije u Rusiji i SAD, te da najveća opasnost preti ukoliko neko odluči da velike boginje iskoristi kao biološko oružje.

Svetska zdravstvena organizacija je, kako kaže, naložila svim laboratorijama u zemljama gde je bilo zaraženih da unište virus velikih boginja, te da je ona lično to učinila na Torlaku.

“Virus je, za razliku od mnogih, jako dugo održiv i van ljudskog organizama, recimo na čaršavima bolesničkim, na odelima”, pojašnjava Gligić i dodaje da su ljudi koji su umirali tokom epidemije u Srbiji sahranjivani u limenim sanducima, te da teoretska opasnost postoji ukoliko bi došlo do nekog odrona zemljišta.

“Teoretski opasnost postoji, ali ne verujem da virus može posle toliko godina da bude živ, ali nikad se ne zna. Najveća opasnost preti da se virus iz neke labotratorije iskoristi kao biološko oružje”, pojašnjava Gligić za Tanjug.

Jedan od razloga što je došlo do opadanja obuhvata vakcinacijom je i to, kako kaže, što je došlo do kompromirovanja vakcine protiv pandemijskog gripa H1N1 pre nekoliko godina, kada je uvezena velika količina vakcina, a naučnici počeli da pričaju da je to više komercijala nego preventiva.

Infektolog Stevanović pojašnjava da je vakcinacija pre svega mera kojom se štiti pojedinac koji se vakciniše, ali da se na taj način jača i kolektivni imunitet.

“Znači, ako vakcinišete svoje dete pre svega njega štitite, ali isto tako se štite i sva druga deca, jer je jako značajan i kolektivni imunitet. Jedna grančica će se lako saviti ali ako imate snop od 10-15 to mnogo teže ide”, kaže Stevanović.

Kako kaže, ako u dečijem kolektivu ima 95 odsto vakcinisane dece, preostalih pet odsto koji nisu vakcinisani, jer ne smeju da primaju vakcinu, će takođe biti zaštićeni.

“Praktično pravite jedan širok i izuzetno jak front koji sprečava izazivača da uopšte uđe u osetljivu populaciju i na taj način štitite sve nas zajedno”, zaključio je on.

(Tanjug)

Napišite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

Najnovije iz rubrike