U trendu

„Sve me boli“ – ozbiljna bolest!

Osobe sa fibromialgijom obično kažu: „Sve me boli“. Jednostavni zadaci poput ustajanje iz kreveta, spremanje ručka, zakopčavanje košulje, mogu biti bolni. Nažalost, lekari imaju još mnogo toga da nauče o ovoj zbunjujućoj bolesti.

Oduvek je medicina izdvajala psihosocijalna stanja organizma kao bolesti kojima nema pomoći. Trebalo je samo pronaći adekvatno ime. Fibromialgija potvrđuje to pravilo.

Fibromialgija je hronično oboljenje koštano-mišićnog sistema koje karakterišu dugotrajni, široko rasprostranjeni bolovi, osetljivost na pritisak u određenim anatomskim tačkama mekih tkiva, poremećaj spavanja i raspoloženja, kao i izražena malaksalost i umor. Ona može pratiti i neku inflamatornu bolest kao što su: lupus, lajmska bolest ili poliartritis.

Od fibromialgije pati 2,2 odsto svetske populacije. Bolest se češće javlja kod žena nego kod muškaraca i to posle 40. godine života. Mada, u nekim slučajevima od ove bolesti mogu patiti i deca.

Simptomi fibromialgije mogu oponašati druga stanja, što otežava dijagnozu i lečenje. Uobičajeni simptomi uključuju ekstremne bolove u telu, osetljivost i umor. Ostali simptomi mogu da uključuju: poteškoće sa spavanjem, glavobolje, osetljivost na buku i svetlost, probleme sa pamćenjem i razmišljanjem, zvani „fibro magla“, sindrom nemirnih nogu, jutarnju ukočenost, peckanje, kao i sindrom iritabilnog kolona, poznatog i kao „nervoza creva“.

Ono što uzrokuje fibromialgiju ostaje pomalo misterija. Mora se priznati da su njeni mehanizmi potpuno nepoznati i da nijedna naučna hipoteza ne može da potvrdi da li se radi o pravoj bolesti ili grupi simptoma, većim delom psihosomatskih.

Međutim, lekarima su poznati neki faktori koji mogu doprineti njegovom nastanku. Fizička trauma, povreda, bolest ili drugi veliki životni događaji koji izazivaju mentalni i fizički stres mogu povećati rizik.

Geni takođe mogu da imaju uticaja na razvoj ove bolesti, koji neki smatraju više poremećajem.

Za fibromialgiju nema leka, bolovi se ne mogu potpuno eliminisati već samo kontrolisati. Pravovremena dijagnoza, edukacija pacijenta i porodice i primena različitih terapijskih procedura u zavisnosti od izraženosti simptoma, omogućavaju dobru kontrolu bolesti.

Vežbanje se smatra jednim od najefikasnijih tretmana. Za neke ljude, alternativne terapije, poput masaže i akupunkture, mogu olakšati bol.

(N1 Beograd)

3 komentara
  1. Anonimni

    Zar podatak -da uglavnom boluju žene, starije od 40 godina, ne govori dovoljno ??

  2. Anonimni

    anonimni,ne sudi i ne vredjaj ,samo na svojoj kozi mozes osetiti neku vrstu bolesti!

  3. Anonimni

    Ovo je bolest razmaženih dokoličara i depresivaca.

Napišite komentar